Северна Маријанска Острва

Северна Маријанска Острва (енгл. ), званично Комонвелт Северна Маријанска Острва (енгл. ), архипелаг је од 15 мањих острва у северозападном делу Тихог океана укупне површине око 477 км². Географски архипелаг је део Маријанских острва, док геополитички представља део америчких придружених територија. Острва су смештена јужно од Јапана и северно од Гвама. Административно седиште архипелага налази се на острву Сајпан које у административном смислу представља једну јединствену општину.

Комонвелт Северна Маријанска острва
Застава Грб
Химна: Gi Talo Gi Halom Tase Satil Matawal Pacifico
Главни град	Сајпан
Службени језик	енглески, чаморо, каролиншки
Владавина
Председник	Доналд Трамп
Председник Владе	Арнолд Паласиос
Историја
Независност	у унији са САД од 1975.
Географија
Површина	‍
— укупно	477 km2 (195)
— вода (%)	занемарљиво
Становништво	‍
— 2010.[1]	53.883 (213)
— густина	112,96 ст./km2
Привреда
Валута	амерички долар
— стоти део валуте
Остале информације
Временска зона
Интернет домен
Позивни број	+1 670

До почетка 20. века били су познати под надимком острва Ладроне.

Историја

Северна Маријанска острва

Године 1521. Фердинанд Магелан, као први Европљанин, открива ову групу оства и назива их , Ладроноток или Острво лопова, јер су тадашњи становници по његовом мишљењу отуђили (украли) ствари са његових бродова. Шпанија анектира острва 1667. и именује их по својој краљици Марији Ани од Аустрије.

Након Шпанско-америчког рата Шпанија даје јужни део Американцима и продаје 1899. северни део Немцима.

Од 1975. група острва Северна Маријански острва је у Комонвелту са САД.

Становништво

86% становништва углавном прича неслужбеним језиком, као нпр. микронезијски и полинезијски језик.

Географија

Подручје се састоји од 16 острва, који се простиру на преко 500 km од којих су Сајпан, Тинијан и Рота највећи.

Маријански ров, најдубљи део светских океана, назван је по Маријанским острвима и налази се источно и јужно од њих.