Северна Норвешка

Северна Норвешка (букмол: Nord-Norge, нинорск: Nord-Noreg, северни сами: Davvi-Norga) географски је регион на северу Норвешке.

Год. Поп. ± % 1951. 403.884 —     1960. 437.182 +8,2% 1970. 456.121 +4,3% 1980. 468.496 +2,7% 1990. 460.274 −1,8% 2000. 464.328 +0,9% 2010. 464.665 +0,1% 2020.? 475.701 +2,4% 2030.? 489.019 +2,8% Извор: Statistics Norway

Религија у Северној Норвешкој[1][2]   Хришћанство (89,43%)   Ислам (0,42%)   Будизам (0,10%)   Остале (10,05%)

Састоји се од три најсевернија округа: Нордланд, Тромс и Финмарк, који заузимају око 35 % норвешког копна. Од Нордланда се протеже 925 km северно до Нордкапа, најсеверније европске тачке.^[3]

Неки од највећих градова у Северној Норвешкој (од југа ка северу) су Мо и Рана, Боде, Нарвик, Харстад, Тромсе и Алта.

Северна Норвешка се често описује као земља поноћног сунца и северног светла. Даље на северу, скоро код Северног пола, налази се архипелаг Свалбард; он се не сматра делом Северне Норвешке.

Укупна комбинована површина је 112.951 km² (43.611 sq mi).^[3]

На норвешком, регион се зове Норд-Норге (Nord-Norge), што значи „Северна земља”; за разлику од Серланда односно „Јужне Норвешке”, са којом је спајају поморски те копнени путеви.^[3]

БДП по глави становника износи 58.000 долара (2013).