Северночешки регион

Северночешки регион или Северночешки крај (чеш. Severočeský kraj) као једна територијалних јединица Чешке Републике основан је 11. априла 1960. године Законом о територијалној подели државе.^[2] Име регије изведено је из његовог положаја у северној Чешкој . Седиште регије је првобитно био Усти на Лаби.

Северночешки регион Severočeský kraj
Држава	Чешка
Чешке земље	чешка (Бохемија)
Админ. центар	Усти на Лаби
Површина	7.803 km2
Становништво	1 189 263 (2019)[1].
— број ст.	822.133
— густина ст.	105,36 ст./km2

Северночешки регион је престао да постоји 1. јануара 2021. ступањем на снагу новог Закона о територијалној административној подели државе, по којој је Чешка почев од 2000. године подељена на 14 самоуправних јединица, односно на главни град Праг (чеш. hlavní město Praha) и 13 крајева (чеш. kraje, једн. kraj). Крајеви се даље деле на округе, којих је укупно 76.^[3]

Положај

Северночешка регија се граничила са Западночешком регијом на западу, Централном бохемском регијом на југу, Источночешком регијом на истоку, немачком савезном државом Саксонија на северозападу и пољским Доњошлеским војводством на северу.^[4]

Опште информације

Управна подела Чешке Републике на главни град и 13. крајеве из 2000. године, по којој је Северночешки регион подељен на Устечки крај и Либеречки крај

Северночешки регион некада су чинили окрузи Чешка Липа, Дечин, Хомутов, Јаблонец над Нисоу, Либерец, Литомјержице, Лоуни, Мост, Теплице, Усти на Лаби.

Данас је Северночешки регион подељен на две самоуправне регије:

• Устечки крај или регију, коју чине окрузи Дечин, Хомутов, Литомјержице, Лоуни, Мост, Теплице и Усти на Лаби.
• Либеречки крај кога чине окрузи Чешка Липа, Јаблонец на Ниси и Либерец (заједно са округом Семили, који је територијално припадао источночешкој регији).

Историјат управне поделе

Подела на крајеве постојала је у чешких земљама још у средњем веку. У новије доба они су успостављени одмах по осамостаљењу Чехословачке 1919. године и ова управна подела државе се задржала до после Другог светског рата.

После пада комунизма и стварања независне Чешке Републике указала се потреба за успостављањем више нових управних јединица. Тада је земља поново подељена на крајеве. Занимљиво је и то да је истоветно и Словачка Република тада подељена на крајеве.

Према старијој подели, из 1960. године (још из времена Чехословачке, која је обухватала и Словачку Републику), на подручју данашње Чешке Републике образовано је 7 административних региона (плус осми, који чини главни град Праг):

7 административних региона		седиште краја
Средњочешки регион	Праг
Јужночешки регион	Чешке Будјејовице
Западночешки регион	Плзењ
Северночешки регион	Усти на Лаби
Источночешки регион	Храдец Кралове
Јужноморавски регион	Брно
Северноморавски регион	Острава

Њихов број и величина су се неколико пута мењали током друге половине 20. и с почетка 21. века.

Развојни пут Северночешког региона

Подела на крајеве постојала је у чешких земљама још у средњем веку, а у оквиру ње постојао је и Северночешки регион.

После Другог светског рата првобитно је Северночешки регион био административна јединица Чешке, која је имала своје изабрано тело - Регионални национални комитет. Када су 1990. године укинути регионални национални комитети њихове надлежности су пренете на државне и окружне власти.

Уставним законом бр. 347/1997. О стварању виших територијалних самоуправних јединица и Закон бр. 129/2000, О регионима, створени су самоуправни региони, на које су надлежности пренете са укинутих окружних канцеларија и са државног нивоа.

Регија Усти на Лабу основана је на територији Северночешке регије, а већи део Либеречке регије и првобитни Северночешки регион постали су само јединица у ноовој територијалној подели.

Поштански бројеви места у Северночешкој регији почињу бројем 4. Бројеви транспортних постројења ЧСАД у Северночешкој регији почињу бројем 4.

Површина
Седиште региона	Усти на Лаби
Историјска земља	Бохемиа
Географске координате	50° 43′, 14° 4′
Основан	11. априла 1960
Трансформисан	1. јануара 2021.
Основне информације
Површина	7.803 km²
Популација	1,189,263 (2019)
Густина насељености	152,4 становника / км²
Број округа	10

Списак крајева од 2000.

Према новијој подели, из 2000. године Чешка Република је подељена на 13 крајева и један главни град (чеш. ).

Ред	Назив краја	Чешки назив	Број ст. 2004. год.	Површина у км²	Густина нас.	Главни град
1.	Град град Праг	Hlavní město Praha	1.170.5711.170.571	2.3602.360	496 496	Праг
2.	Средњочешки крај	Středočeský kraj	1.144.0711.144.071	11.01511.015	104104	Праг
3.	Јужночешки крај	Jihočeský kraj	625.712625.712	10.05710.057	6262	Чешке Будјејовице
4.	Плзењски крај	Plzeňský kraj	549.618549.618	7.5617.561	7373	Плзењ
5.	Карловарски крај	Karlovarský kraj	304.588304.588	3.3153.315	9292	Карлове Вари
6.	Устечки крај	Ústecký kraj	822.133822.133	5.3355.335	154154	Усти на Лаби
7.	Либеречки крај	Liberecký kraj	427.563427.563	3.1633.163	135135	Либерец
8.	Краловехрадечки крај	Královéhradecký kraj	547.296547.296	4.7584.758	115115	Храдец Кралове
9.	Пардубички крај	Pardubický kraj	505.285505.285	4.5194.519	112112	Пардубице
10.	Крај Височина	Kraj Vysočina	517.153517.153	6.9266.926	7575	Јихлава
11.	Оломоуцки крај	Olomoucký kraj	635.126635.126	5.1595.159	123123	Оломоуц
12.	Моравскошлески крај	Moravskoslezský kraj	1.257.5541.257.554	5.5355.535	227227	Острава
13.	Јужноморавски крај	Jihomoravský kraj	1.123.2011.123.201	7.0677.067	159159	Брно
14.	Злински крај	Zlínský kraj	590.706590.706	3.9643.964	149149	Злин