Северозападносуматрански језици

Северозападносуматрански језици су једна од основних грана малајско-полинежанских језика, а њима се говори у унутрашњости северозападе Суматре и на неким мањим острвима западно од ње.

северозападносуматрански
Географска распрострањеност	Северозападна Суматра
Језичка класификација	аустронежански малајско-полинежански северозападносуматрански
Подподела	батачки гајојски сималурски нијаско-сикулски ментавејски енганојски (?)
Глотолог	nort2829[1]
Језици северозападне Суматре

Класификација

Унутрашња класификација

Северозападносуматрански језици се класификују на следећи начин:

• Батачки
• Гајојски
• Сималурски
• Нијаско-сикулски
• Ментавејски
• Енганојски (?)

Први лингвиста који је предложио постојање ове подгрупе је Лафебер (1922), он их је називао „батачко-нијаски језици”.^[2] Док је лексичке и фонолошке доказе који подржавају валидност ове подгрупе представио Нотхофер (1986), он је за разлику од Лафебера користио назив „баријерскоострвско-батачки језици”.^[3]

Положај унутар ове подгрупе прилично удаљеног енганојског језика је споран. Лафебер (1922) и Нотхофер (1986) укључују енганојски као језик који врло вероватно припада овој подгрупи.^[2][3] Ово мишљење одбацује Едвардс (2015), који енганојски језик сматра за једну од основних грана малајско-полинежанских језика.^[4] Међутим, према Смиту (2017) и резултатима његових најновијих истраживања, оправдано је укључивање енганојског у ову грану, коју је он назвао суматрански језици. Према њему овој подгрупи припада и насалски језик, који је у употреби у покрајини Бенгкулу на југозападу Суматре.^[5]