Седамнаеста словеначка ударна бригада
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Седамнеста словеначка ударна бригада „Симон Грегорчич” формирана је као Пета словеначка бригада, на основу наредбе Алпске оперативне зоне НОВ и ПО Словеније од 10. априла 1943. године од јединица Јужноприморског НОП одреда. Формирање је завршено почетком маја, када су се њени батаљони прикупили у рејону Толминских Равни, после похода преко Трновске и Шентвишке висоравни, у којима су водили тешке борбе против Италијана. После формирања бригада је имала три батаљона (један још није био у њеном саставу) са око 350 бораца.
Remove ads
Борбени пут бригаде
Прва формација
Након борби против око 800 италијанских војника на Толминским Равнима почетком маја 1943, бригада се преко Мрзлог врха и села Крна пребацила до села Камна код Кобарида и ноћу 9/10. маја прешла Сочу. Приликом похода у Бенешку Словенију маја 1943. истакла се у тешким борбама против Италијана на планини Коловрату, Шпику и у рејону Дрнохле, одакле се после четири дана борбе у окружењу пробила на планину Мију. Боравак и дејство бригаде у Бенешкој Словенији били су веома значајни за јачање НОП-а у овој најзападнијој словеначкој етничкој територији. После повратка на леву обалу Соче, бригада је дуго дејствовала на подручју Трновског гозда; једна чета продрла је у Резију и акцијама против Италијана и политичким деловањем активрала народ за НОП. Бригада је такође рушила железничку пругу код Свете Луције (Мост на Сочи) 7/8. јуна, а 22. јуна уништила италијански камион с полицијом код Мрзле Рупе у Трновском гозду. Почетком августа 1943. са Шестом словеначком бригадом преформирана је у Трећу бригаду „Иван Градник”.[1]
Друга формација
После капитуалције Италије, наредбом Оперативног штаба за западну Словенију од 23. септембра, у Випавској долини, бригада је поновно формирана, састава три батаљона са око 700 бораца. После продора немачких снага у Випавску долину, крајем септембра, бригада организационо још није била довољно учвршћена и није имала потребно искуство, те је већим делом распршена. Почетком октобра поновно се прикупило 250-300 бораца. Дана 6. октобра, бриада је ушла у састав Горичке дивизије. Расформирана је крајем октобра, а њено људство додељено је Деветнаестој бригади „Сречко Косовел”, Горичкој бригади и јединицама команди места.[1]
Трећа формација
Наредбом Оперативног штаба за западну Словенију, 23. септембра 1943. формирана је Сочка бригада од четири батаљона с подручја Бенешке Словеније, Брда и толминског среза. Доласком нових бораца од ње су формиране три сочке бригаде. Приликом реорганизације јединица у Словеначком приморју 3. новембра, Прва сочка бригада добила је назив Седамнаеста словеначка, а од почетка децембра 1943. и име Симона Грегорчича. Бригада је имала четири батаљона са око 1100 бораца и до краја рата била је у саставу Горичке (касније Тридесете) дивизије.[1]
У октобру је дејствовала у Бенешкој Словенији, до реке Надиже, и на комуникацијама у долини Соче, северно од Горице. У другој половини новембра поновно је водила тешке борбе против Немаца у Бенешкој Словенији, посебно на сектору Згорњи Требиљ, Отлица. У децембру су њена три батаљона дејствовала у Брдима, а Први батаљон, привремено у саставу Осамнаесте бригаде, на левој обали Соче, и северно од реке Баче.[1]
После акција у долини Соче код Канала, Рочиња и Свете Луције 11/12. јануара 1944, бригада се борила против немачких снага у рејону села Локве, Трново, Вогларји, 17-19. јануара, ноћу 2/3. фебруара напала је упориште Анхово и порушила пругу на два места у долини Соче. Затим се пребацила у Бенешку Словенију и продрла чак до Фурланије. Немци су за то време прикупили јаке снаге у источном делу Бенешке Словеније, Горици, Толмину и долини Соче. С њима је бригада на повратку из Бенешке Словеније водила тешке борбе и крајем фебруара се уз знатне губитке пробила преко Соче на Бањишку висораван. Истакла се у борбама против Немаца код Идрије 1-10. априла и Ледина 11-13. априла, у другој половини маја у Випавској долини, уништењу немачко-домобранског упоришта Раздрто 5-6. јуна, рушењу мостова преко Соче код села Авча 14/15. јуна и наредне ноћи код Канала. Затим је дејствовала на комуникацијама у долини Соче између Горице и Свете Луције, у другој половини јула је учествовала у акцији Деветог корпуса НОВЈ у Пољанској долини, а 27-31. јула у тешким борбама против Немаца на сектору Трново, Локве. Поновно је 24. августа продрла у Бенешку Словенију и Резију, и водила оштре борбе против јаких немачких снага. Мобилизацијом нових бораца на том подручју, бригада је почетком септембра нарасла на осам батаљона, две диверзантске и једну минерску чету, укупно 1570 бораца. Ноћу 10/11. септембра ликвидирала је непријатељева упоришта Плаве и Анхово, уништила железничку станицу Плаве, електричну централу Ложице и заробила 96 наоружаних италијанских фашиста. Дана 12. септембра уништила је упориште Добларји. До краја 1944. наизменично је дејствовала у долини Соче, на сектору Трновског гозда и Випавској долини.[1]
Током почетка 1945. године наставила је дејствовање на подручју Трновског гозда и Випавске долине, али се проширила и на Чепованску долину, истичући се у многим борбама против немачких и квислиншких снага. Крајем априла 1945, бригада је у саставу 30. дивизије продрла преко Краса на линију Дутовље-Репентабор и затворила правац одступања немачких снага из Трста према Монфалконеу. Борбени пут бригада је завршила у Брдима, где је чистила и заробљавала преостале четничке групације.[1]
Одликована је Орденом заслуга за народ и Ордена братства и јединства.[1]
Remove ads
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads