Село Раковица

Раковица село је приградско насеље у Београду које припада општини Вождовац. У насељу постоји истурено одељење ОШ "Јајинци", Музеј опанчарства, Институт за водопривреду "Јарослав Черни", храм Свете Огњене Марије (у изградњи). Кроз насеље протичу Раковички (по коме је насеље и добило име) и Милошев поток.

Раковица село
МЗ "Раковица" и КУД "Радост"
Административни подаци
Град	Београд
Општина	Вождовац
Становништво
—	2.661
Географске карактеристике
Координате	44° 43′ 16″ С; 20° 29′ 42″ И
Раковица село Раковица село на карти Града Београда

Локација

Раковица село се налази у централном делу општине и удаљено је око 10 километара југоисточно од центра Београда. Данас је то континуирано насеље, уклопљено у остатак града, а граничи се са насељем Сунчани брег и Јајинци на северу, Ресником (Авала град) на западу, Пиносавом на југу и Белим Потоком и Кумодражом на истоку.^[1]

Историја

Село Раковица је једно од два истоимена насеља, настало дуж тока реке Раковице (данас Раковички поток), тада бистре реке пуне ракова и раковица по којој носи име. Река и насеље наводе се у турским списима из 16. века. Главни разлог да два насеља удаљена свега неколико километара једно од другог добију исто име је манастир Раковица.^[2] Наиме, манастир је такође име добио по реци, али се првобитно налазио у оквиру Раковица села. Према писаним изворима подигнут је у другој половини 14. века, у време владавине кнеза Лазара. Након турског спаљивања, монаси су манастир Раковицу крајем 16. века преселили на садашње место, које је тада било скривено густом шумом.^[3]

Село Раковица је добило званични префикс "село", како би се разликовало од много већег, предграђа Раковице, које је настало крајем 19. века, а од кога се касније развила данашња општина Раковица. Раковица село је јула 1955. заједно са Јајинцима, Пиносавом, Белим Потоком и Кумодражом припојено вождовачкој општини.^[4]

Према недавним арехолошким истраживањима на локалитету Стари манастир у Раковица селу (лоциран око 300 м југоисточно од парка у Јајинцима, непосредно поред старог пута Раковица — Кумодраж) пронађени су остаци праисторијског слоја из периода на прелазу између неолита у енеолит, око 3.000 године пре н.е.^[5][6]

Саобраћај

Најзначајније улице су Булевар ЈНА и Кружни пут Раковица, а кроз насеље пролазе обилазница око Београда и железничка теретна обилазница. Раковица је добро повезана градским превозом са остатком града, па тако кроз насеље пролази неколико градских дневних линија ГСП-а и једна ноћна:

• 401 (Пиносава — Славија)
• 402 (Бели Поток — Славија)
• 403 (Зуце — Вождовац)
• 405 (Рипањ — Вождовац)
• 406 (Институт "Јарослав Черни" — Вождовац)
• 406L (Бели Поток /Игралиште/ — Вождовац)
• 407 (Бела Река — Вождовац)
• 408 (Раља — Вождовац)
• 503 (Ресник — Вождовац)
• 401N (Пиносава — Дорћол)

Спорт и рекреација

Делови јајиначке и торлаче шуме припадају Раковици и представљају место за одмор и рекреацију грађана. Стадиони фудбалских клубова Авала и Напредак се такође налазе у насељу, као и тениски терени "Green set".

Демографија

Према попису из 2002. у насељу је живело 2.661 становника.