Сенице (породица)

Сенице (лат. Paridae) су велика породица птица певачица, која насељава северну хемисферу и Африку. Сенице су углавном мале, шумске птице кратких кљунова. Неке врсте имају и ћубе. Веома су прилагодљиве. Хране се семењем и инсектима.^[1]

Сенице
Велика сеница (Parus major)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Passeriformes
Подред:	Passeri
Породица:	Paridae Vigors, 1825
Родови
Cephalopyrus Sylviparus Melanochlora Periparus Pardaliparus Lophophanes Baeolophus Sittiparus Poecile Cyanistes Pseudopodoces Parus Machlolophus Melaniparus
Ареал породице сеница

Опис

Са изузетком три монотипична рода , и , различите врсте сеница веома личе једне на друге. Породица сеница је једна од птичјих породица са најсличнијим врстама у оквиру породице.^[2] Дужина већине врста (сви родови без три монотипична рода) је од 10 до 16cm, а маса од 7 до 30g. Када се укључе врсте из три монотипична рода дужина се креће од 9 до 21cm, а маса од 5 до 50g. Већина варијација у породици се односи на боју перја.^[3]

Кљунови сеница су углавном кратки. Врсте које се више хране инсектима имају тање кљунове, а оне које једу семење дебље. Најнеобичнији кљун има врста тибетанска сеница (Pseudopodoces humilis), чији је кљун дуг и закривљен.^[3]

Распрострањеност и станиште

Сенице насељавају већи део Европе, Азије, Северне Америке и Африке. Врсте рода Poecile настањују Европу, Азију и Северну Америку. Сибирска сеница (Poecile cinctus) има велики ареал, насељава простор од Скандинавије до Аљаске и Канаде. Већина врста из рода Periparus насељава југоисточну Азију (две врсте су ендемске на Филипинима), док јелова сеница (Periparus ater, раније Parus ater) насељава територију од Британских острва до северне Африке и Јапана. Од две ћубасте сенице из рода Lophophanes, једна врста ћубаста сеница (Lophophanes cristatus, раније Parus cristatus) насељава Европу, а друга сива ћубаста сеница централну Азију.^[3] Род Baeolophus је ендемски у Северној Америци. Род Parus укључује велику сеницу (Parus major) која је насељена од западне Европе до Монголије. Род Cyanistes насељава Европу, Азију и северну Африку, а врсте из родова Pseudopodoces, Sylviparus и Melanochlora насељавају Азију.^[3]

Родови и врсте

Род Cephalopyrus Пламенокапа сеница (Cephalopyrus flammiceps) Род Sylviparus Зелена сеница или жутовеђа сеница (Sylviparus modestus) Род Melanochlora Сеница султан (Melanochlora sultanea) Род Periparus Црногруда сеница (Periparus rufonuchalis) Риђобока сеница (Periparus rubidiventris) Јелова сеница (Periparus ater) Род Pardaliparus Жутотрба сеница (Pardaliparus venustulus) Китњаста сеница (Pardaliparus elegans) Палаванска сеница (Pardaliparus amabilis) Род Lophophanes Ћубаста сеница (Lophophanes cristatus) Сива ћубаста сеница (Lophophanes dichrous) Род Baeolophus Зауздана сеница (Baeolophus wollweberi) Храстова сеница (Baeolophus inornatus) Клекова сеница (Baeolophus ridgwayi) Двобојна сеница (Baeolophus bicolor) Црноћуба сеница (Baeolophus atricristatus) Род Sittiparus Шарена сеница (Sittiparus varia) Остонова сеница (Sittiparus owstoni) Ириомотска сеница (Sittiparus olivaceus) Тајванска сеница или кестењастотрба сеница (Sittiparus castaneoventris) Белочела сеница (Sittiparus semilarvatus) Род Poecile Беловеђа сеница (Poecile superciliosus) Сеница шљиварка или медитеранска сеница (Poecile lugubris) Пер Давидова сеница (Poecile davidi) Сива сеница или обична сива сеница (Poecile palustris) Каспијска сеница (Poecile hyrcanus) Црна сеница (Poecile hypermelaenus) Планинска сива сеница (Poecile montanus) Сечуанска сеница (Poecile weigoldicus) Каролиншка сеница (Poecile carolinensis) Црнокапа сеница (Poecile atricapillus) Горска сеница (Poecile gambeli) Мексичка сеница (Poecile sclateri) Сибирска сеница (Poecile cinctus) Канадска сеница (Poecile hudsonicus) Кестењастолеђа сеница (Poecile rufescens)

Род Cyanistes Афричка плава сеница (Cyanistes teneriffae) (раније укључивана у C. caeruleus) Плава сеница (Cyanistes caeruleus) Снежна сеница или азурна сеница (Cyanistes cyanus) Род Pseudopodoces Тибетанска сеница (Pseudopodoces humilis) (раније укључивана у породицу врана (Corvidae)).[4] Род Parus Велика сеница (Parus major) Оријентална сеница (Parus minor) (некад је представљена као подврста велике сенице (P. major)) Азијска сива сеница (Parus cinereus) (некада сматрана за подврсту велике сенице (P. major)) Зеленолеђа сеница (Parus monticolus) Род Machlolophus Белокрила сеница (Machlolophus nuchalis) Формозанска жута сеница (Machlolophus holsti) Хималајска сеница (Machlolophus xanthogenys) Индијска жута сеница (Machlolophus aplonotus) Жутообраза сеница (Machlolophus spilonotus) Род Melaniparus Гвинејска сеница (Melaniparus guineensis) Белокрила црна сеница (Melaniparus leucomelas) Јужна црна сеница (Melaniparus niger) Карпова црна сеница (Melaniparus carpi) Белотрба сеница (Melaniparus albiventris) Белолеђа црна сеница (Melaniparus leuconotus) Тамна сеница (Melaniparus funereus) Риђотрба сеница (Melaniparus rufiventris) Циметнотрба сеница (Melaniparus pallidiventris) Црвеногрла сеница (Melaniparus fringillinus) Пругастогруда сеница (Melaniparus fasciiventer) Сомалијска сеница (Melaniparus thruppi) Миомбоанска сеница (Melaniparus griseiventris) Пепељаста сеница (Melaniparus cinerascens) Капска сеница (Melaniparus afer)

Подврсте