Сер Ентони де Ротшилд, 1. баронет

Сер Ентони де Ротшилд, 1. баронет (хебр. , енгл. ) био је британски банкар и финансијер и члан истакнуте енглеске банкарске породице Ротшилд.

Фрајхер, баронет Ентони де Ротшилд
Ентони око 1875.
Име по рођењу	хебр.
Датум рођења	(1810-04-29)29. април 1810.
Место рођења	Лондон, Енглеска
Датум смрти	3. јануар 1876.(1876-01-03) (65 год.)
Место смрти	Саутемптон, Енглеска
Место укопа	Јеврејско гробље Вилсден
Држављанство	британско
Универзитет	Универзитет у Гетингену Универзитет у Стразбуру
Занимање	Банкар
Супружник	Луиза Монтефјоре (в. 1840)
Деца	Констанса Флауер Ротшилд Ени Хенријета Ротшилд
Родитељи	Натан Мајер Ротшилд Хана Барент Коен
Родбина	Мајер Амшел Ротшилд Натан Мајер Ротшилд Ротшилди

Рани живот

Рођен у Њу Корту, у улици Светог Свитинса, у Лондонском Ситију, Ентони де Ротшилд био је треће дете и други син Натана Мајера Ротшилда и Хане Барент Коен. Вишејезичан, студирао је на Универзитету у Гетингену у Немачкој и Универзитету у Стразбуру у Француској. Затим је почео да ради за Н. М. Ротшилд и синови у Лондону и послат је на усавршавање у де Ротшилд Фререс у Паризу и M. A. Rothschild & Söhne у Франкфурту.

Године 1840. Ентони Натан де Ротшилд оженио се Луизом де Ротшилд|Луиз Монтефјоре (1821–1910). Била је рођака, ћерка Хенријете Ротшилд (1791–1866) и Абрахама Монтефјора. Имали су две ћерке:

1. Констанса (1843–1931), удата за Сирила Флауера, 1. барона Батерсија (1843–1907)
2. Ени Хенријета (1844–1926), удата за почасног Елиота Константина Јорка (1843–1878), сина 4. грофа од Хардвика.

Банкарска каријера

По очевој смрти 1836. године, Ентони је постао партнер у банци. Ентонијев најстарији брат Лајонел де Ротшилд је радио у банци, али се временом све више укључивао у политику. Пошто се млађи брат Натанијел ​​трајно настанио у Паризу и купио виноград Шато Бран Мутон, а најмлађи брат Мајер Амшел није показивао велико интересовање за банкарство, добар део одговорности за вођење породичне инвестиционе куће пао је на Ентонијева плећа. Радећи са братом Лионелом и његовим рођаком Џејмсом у Паризу, Ентони је био кључна фигура у стварању и управљању Шемен де Фер ду Нор, породичним железничким транспортним предузећем у Француској 1845. године. Ентони Ротшилдово учешће у финансирању европских железница било је опсежно и обухватало је Chemins de fer de Paris à Lyon et à la Méditerranée, Империјалну ломбардско-млетачку и централноиталијанску железничку компанију чији је брат Лионел био директор, као и финансирање изградње железнице у Бразилу. Током 1840-их био је укључен у њихово улагање у железару у Мексику која је снабдевала производом за изградњу железничког система те земље. Поред тога, био је део преговора 1852. године о закупу којим су Ротшилди преузели управљање Royal Mintом у Лондону и били задужени за надгледање рада.

Приватни живот

Као и други чланови породице Ротшилд, Ентони је био посвећени колекционар уметнина и антиквитета, купујући их од трговаца широм Европе. Набавио је неколико изузетно ретких комада фајанса из Француске. Поседовао је слике као што су „Портрет човека као бога Марса“ од Петера Паула Рубенса и „Посланица гласника“ од Франсоа Бушеа.

Почетком 1850-их, Ентони де Ротшилд је стекао кућу Астон Клинтон, имање у Астон Клинтону близу Ејлсберија у Бакингемширу. Одрастао је у Лондону и иако је одржавао раскошан дом на Гросвенор Плејсу, више је волео сеоски живот где је волео да јаше коње и учествује у лову. У својим шталама је узгајао пунокрвне тркачке коње, из којих је изнедрио низ успешних победника на стази. Као филантроп, његова подршка разним циљевима укључивала је и задужбину за предшколско образовање у Астон Клинтону. Такође је био активан у лондонској јеврејској заједници, подржавајући Јеврејску слободну школу и био је први председник Уједињене синагоге по њеном оснивању 1870. године.

Почасти

Године 1847, краљица Викторија га је прогласила баронетом у Баронској кући Уједињеног Краљевства.^[1] Пошто није имао мушких наследника, титула је након његове смрти (посебним остатком) прешла на његовог нећака Натана Мајера Ротшилда.^[2] Потоњи је касније 1885. године проглашен бароном Ротшилдом, са којом титулом баронет остаје спојен.

Такође је био наследни фрајхер (барон) Аустријског царства,^[3][4] и постао је генерални конзул у Лондону за аустријског цара 1858. године.^[5]

Поред тога, именован је за високог шерифа Бакингемшира 1861. године.^[6]

Каснији живот

Ентони Натан де Ротшилд је умро 1876. године у Вулстону, Хемпшир (Саутхепмтон) и сахрањен је на Јеврејском гробљу Вилсден. У његово сећање, његова супруга је поклонила кућу Ентони Хол (Бакингемшир) селу Астон Клинтон, који је сада заштићена грађевина.