Сељак

Сељак је особа која живи на селу, бавећи се пољопривредом.

Сељаци преусмерава овде. За друга значења, погледајте страницу Сељаци (вишезначна одредница).

Сељани преусмерава овде. За друга значења, погледајте страницу Сељани (вишезначна одредница).

Жетеоци

У прошлости, од настанка цивилизације па све до индустријске револуције и савремених трендова глобализације, сељаци су чинили већину становништва у свим државама и културама. С обзиром на рурални карактер економије кроз историју, сељаци су – било као робови, било као кметови – чинили потиснуту класу.

Растом новчане привреде и капитализма, срж економске активности почео се пребацивати у градове, а тиме је престала важност сељака, који се с временом профилишу у посебан друштвени слој, а и међу њима поступно расте диференцијација на подтипове класа, као што су сељаци-беземљаши, сиромашни сељаци, надничари и богати кулаци.

Сељаци су кроз историју били заузети свакодневним пословима да би имали слободног времена за образовање и развој високе културе. Због тога су били мање образовани, а због забачености села у односу на градове и мање изложени достигнућима масовне културе. Као крајња последица таквог стања, развио се културни стереотип сељака као „необразованих」, „примитивних」, „конзервативних」 и „затуцаних」 особа.

У новије време је назив сељак попримио негативну конотацију описујући тако особу која је „проста」 и „необразована」, а у настојању да се то избегне чешће се употребљава англицизам фармер. За време Југославије и социјалистичког уређења у ту сврху користио се израз индивидуални пољопривредни произвођач.

У јагодинском селу Главинци је подигнут споменик српском сељаку.^[1]