Сикевица

Сикевица (рум. ) је насеље и седиште истоимене општине, која припада округу Караш-Северин у Румунији .^[1][2] Налази се на надморској висини од 349 м.

Сикевица Sichevița
Сикевица
Административни подаци
Држава	Румунија
Жупанија	Караш-Северин
Општина	Сикевица
Становништво
— (2011)	1.256
Географске карактеристике
Координате	44° 41′ 38″ С; 21° 50′ 36″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	349
Сикевица Сикевица на карти Румуније
Остали подаци
Поштански број	327335
Позивни број	0255
Регистарска ознака

Прошлост

По "Румунској енциклопедији" Сичевица је село смештено у долини, познато по 17 заселака.

Сићевица је ушла у Војну границу 1773. године, као насеље Илирско-пешачке регименте. Али 1776. године премештено је у састав 13. Влашко-илирске граничарскр регименте.^[3] Као штација (вод) увек припада Свињичкој чети. Године 1771. има 70 кућа, док 1775. достиже 134. Број становника је 1791. године износио 663, а 1797. године има их 796 православних житеља "за које је речено да су све Румуни".

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да у месту које припада Ракаждијском округу, Новопаланачког дистрикта живе измешани Срби и Власи.^[4] У духовном погледу потпада под Кусићко-белоцрквански протопрезвират, Вршачко-карансебешке епархије.

По извештају генерал мајора Продановића "от Ужичке Каменице" из Панчева, 1802. године, Сикевица је било "полусрпско село",^[5] а налази се близу српске Љубкове.

У насељу је у 18. веку била православна црква брвнара посвећена Св. Духовима. Порта је била незаграђена, као и гробље. Поп парох Георгије Кузмановић-Поповић служи у месној парохији 1773-1782. године. Наследио га је поп Јован Поповић (1775). Парох Стеван Поповић (1789) је водио уредно црквене матрикуле. Од 1797. године служе свештеници Кузмановићи, који долазе у Сићевицу из Доње Љупкове.

Мада је постојала добра школска зграда, 1879. године није било ни учитеља ни ђака.^[6] Године 1797. постоји школа са учитељем коју похађају школска деца. А 1806. године школа је румунска, у коју долазе српска деца (11) из Доље Љупкове где нема школе. Учитељ је 1806. године био Илија Богеско из Шопота, а 1809. године учи их Србин, Павел Кузмановић, син старог поп Стефана.

Становништво

Према попису становништва из 2002. године у насељу је живело 1.395 становника.^[7] Већинско становништво су били Румуни којих је било 97,4%, затим следе Роми са 1,9 и Срби са 0,4% становништва.

Етнички састав према попису из 2002. године[7]‍
Румуни			1.359	97,4%
Роми			27	1,9%
Срби			5	0,4%