Сиријски језик

Сиријски језик или сирски језик (ܠܫܢܐ ܣܘܪܝܝܐ) је древни језик који припада арамејској групи језика.

Сиријски језик
ܠܫܢܐ ܣܘܪܝܝܐ leānā Suryāyā
Сиријски рукопис из 11. века
Говори се у	Сирија (провинција)
Језичка породица	Афроазијски језици Семитски језици Централно семитски језици Северозападни семитски језици Арамејски језици Источно арамејски језици Сиријски језик
Писмо	Сиријски алфабет
Званични статус
Службени језик у	Ирак  Сирија
Језички кодови
ISO 639-1	сир 602
ISO 639-2	syc
ISO 639-3	syc
Распрострањеност сиријског језика   Службени мањински језик   Говорници сиријског језика

Почевши од 1. века нове ере, употребљаван је као књижевни и литургијски језик хришћанских заједница у разним областима Блиског истока, првенствено у римској покрајини Сирији и северној Месопотамија. У раздобљу од 3. до 7. века, био је један од званичних језика новог Персијског царства. На овом језику је током раног раздобља хришћанске историје настао велики број изузетно значајних теолошких дела. Хришћанска књижевност на овом језику имала је изузетну улогу у црквеном животу на широком простору од Блиског истока па све до Кине и Индије, пратећи ширење древне Цркве Истока на тим просторима. Почевши од 8. века постепено је потискиван као говорни језик под утицајем ширења арапског језика.^[1][2][3][4] Након тога, његова употреба је сведена на литургијску, односно обредну праксу појединих хришћанских цркава.

И данас се користи као литургијски језик у Сиријској оријентално-православној цркви, Маланкарској оријентално-православној цркви, Асирској цркви Истока, Сиријској католичкој цркви, Халдејској католичкој цркви, Маронитској католичкој цркви и неким другим црквама.

У старим словенским изворима, језик је доследно означаван као сирски језик.

Види још

• Сиријско писмо