Славјаносербск

Славјаносербск (рус. ) или Словјаносербск (укр. ), је градић у источној Украјини и центар Славјаносербског рејона у Луганској области. Некад је то био град у саставу Славјаносербије у царској Русији.

Славјаносербск рус. укр.
Славјаносербск
Грб
Административни подаци
Држава	Украјина
Област	Луганска област
Основан	1753. као село Подгорноје (рус. ; или Пидгирне, укр. )
Становништво
Становништво	‍
—	9.127
— густина	1.825,4 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	48° 41′ 39″ С; 38° 58′ 50″ И
Временска зона	(), лети ()
Површина	5 km2
Славјаносербск Славјаносербск на карти Украјине

Град се од 2014. године налази под контролом Луганске Народне Републике (ЛНР).^[1]

Етимологија имена

Град је добио име по Србима који су се населили у те крајеве Руске Империје за време Катарине Велике и управе Турака и Хабзбурга над српским земљама. Међутим, извесно време (на почетку) се звало и српски шанац Доњецкоје (рус. ; или Доњецке, укр. ), између 1784–1817. године.^[2]

Историја

Место су основали 1753. године српски граничари исељеници из аустријске Потиско-поморишке границе. Оно је у то време било у слабо насељеном подручју Харковске губерније. Колонизацију Срба водили су пуковници – руски генерали Јован Хорват и Рајко Прерадовић.^[3] Српски насељенички пук је међутим постојао врло кратко, између 1753-1765. године.

Насеље 8. рота (Подгорноје, рус. ; или Пидгирне, укр. ) основано такође 1753. године, постало је касније део Славјаносербска. У 8. роти је првобитно била посада 82 граничара, под командом српске официрске породице Сабов. Прво је командовао капетан Стефан Сабов, а којег је наследио син мајор Лазар Сабов.

План Славјаносербска, Екатеринославска губернија, 1817

Мајор Лазар Сабов је 1761. године саградио у месту православну дрвену цркву посвећену Св. архиђакону Стефану.^[4] Храм је освећен 1762. године. Године 1784. додате су цркви три мале бочне капеле. До средине 19. века наводно није постојала основна школа у насељу. Године 1813. у месту је подигнута нова православна камена црква посвећена Св. апостолу Луки. Дошли су 1807. године нови Срби насељеници, њих 101 душа из Никшића у Црној Гори. Нова богомоља је била њима намењена.^[5] Ти Срби су променили име насељу Доњецку (рус. , укр. ) 1817. године; од тада се зове садашњим именом.

Град Славјаносербск је 1861. године добио свој грб. Ту се понајвише очувало српско национално осећање код већ асимилованих становника. У градићу постоји достојан општински музеј који својим експонатима дочарава време када су Срби дошли на тај простор. Свесни свог порекла грађани Славјаносербска су подигли и споменик генералу Ивану (Јовану) Шевићу, оснивачу насеља.

После Октобарске револуције Славјаносербск је постао седиште рејона у оквиру Луганске области. Седамдесетих година 20. века ту живи око 5.000 становника.^[6]

У центру града на тргу испред општине налази се споменик посвећен Србима. Споменик чине три крупне фигуре ратника: Козака (Украјинац), Србина и Руса. Уклесана је горе година насељавања Срба 1753, а испод фугура је текст на три језика. На српском пише: „Нема светијих веза од братских「.^[7] Од 2014. године град се налази у саставу самопроглашене Луганске Народне Републике.^[8]

Занимљивости

Славни руски писац Антон Чехов је писао о граду у свом делу „Степа「. А Михаил Љермонтов му је посветио пажњу у свом „Јунаку нашег доба「 – поглављу „Фаталисту「.

• 
  Положај града Славјаносербска на подручју некадашње Славеносрбије и данашње Луганске области