Слатине у долини Златице

Слатине

Слатине или слана земљишта су земљишта која се налазе под утицајем алкалних соли и у којима је натријум одлучујући фактор. Слатине су хидро-халогене творевине, и у њиховом стварању прва улога припада води и солима. Слатине су земљишта која су услед процеса засољавања и алкализације, односно расољавања и деалкализације, изменила више или мање своје првобитне особине.

Положај

Слатинска станишта се налазе у Аутономној покрајини Војводини, у северном делу Баната између Падеја, Остојићева, Чоке, Банатског Моноштора, Црне Баре, Врбице и Јазова, односно пружа се у правцу североисток-југозапад дуж Реке златице од државне границе са Румунијом до Падеја. Административно се налази у Севернобанатском управном округу, на подручју општине Чока и Кикинда на територији осам катастарских општина.

Remove ads

Биљни свет

У оквиру 15 обрађених ширих локалитета у значајне врсте које су утврђене на највише локалитета се убрајају врањемил ()трава против глиста (), проха () и . Од 41. забележене значајне врсте и подврсте њих 25 односно преко 60% је везано за слатинска станишта и 12 за степска и шумостепска станишта, што указује на значај подручја долине реке Златице и њене околине у очувању ретких и угрожених представника флоре панонских слатинско-степских мозаика.

Животињски свет

На истраживаном простору забележене су свега три врсте инсеката са статусом строго заштићених у Србији: панонски скакавац (), двотачкаста бубамара () и велики купусар ()

Фактори угрожавања

Фактори који могу да угрозе ово станиште су фрагментација, маргинални утицаји, антропогени утицаји и деградација.

Што се тиче антропогеног утицаја, данас су на овом природном добру све разноврсније делатности које директно или индиректно угрожавају опстанак природних реткости и укупне природне вредности подручја. Добар део природних екосистема човек је до данас, поступно уништавао у циљу добијања пољопривредних површина. Предео је нарушен првенствено због претварања слатинских станишта у њиве.