Слободна Далмација

За друге употребе, погледајте Далмација (вишезначна одредница).

Слободна Далмација су хрватске дневне новине, у Далмацији најтиражније. Излазе у Сплиту, а издаје их Ханза медија (до 1. јула 2016. под називом Еуропапрес холдинг, ЕПХ).

Слободна Далмација

Тип	дневне новине
Формат	берлинер
Власник	Ханза медија
Издавач	Ханза медија
Главни уредник	Сандра Лапенда-Лемо
Оснивање	17. јун 1943.; пре 82 године (1943-06-17)
Језик	хрватски
Седиште	Хрватске морнарице 4, Сплит
Тираж	35.039[1]
	0350-4662
број	8546528
Веб-сајт	slobodnadalmacija.hr

Историјат

Први број Слободне Далмације у слободном Сплиту 1943.

Лист су током Другог светског рата основали партизани, а први број је одштампан 17. јуна 1943. у појати на Мосору, у близини Сплита, који је тада био под италијанском окупацијом. Након тога се штампао на Брштанову, Сплиту, Огорју, Ливну, Хвару и Вису, а када су јединице НОВЈ 26. октобра 1944. заузеле Сплит, стално излази у Сплиту.

Остала издања

Недјељна Далмација

Главни чланак: Недјељна Далмација

Недјељна Далмација је хрватски недељник који је штампан у раздобљу 1971-2002. као недељно издање Слободне Далмације. У оквиру тог недељника поникао је и каснији Ферал Трибјун.

Ферал Трибјун

Главни чланак: Ферал Трибјун

Ферал Трибјун је био хрватски сатирички недељник који је излазио као подлистак недељног издања Слободне Далмације, а касније као самосталан недељник до престанка штампања 2008. године. Истицао се провокативним насловницама и изразито критичним приступом. Парафразирање и фотомонтаже препознатљиве су особине овог недељника.

Мали Огласник СД

Мали Огласник је недељни огласник у издању Слободне Далмације.

Слободна БиХ

Главни чланак: Слободна БиХ

Слободна БиХ је био хрватски дневни лист из БиХ, којег је издавала новинска кућа Слободна Далмација.

Интернет издање

Интернет издање објављено је први пут 3. јуна 1999. године.

Главни уредници

• Шериф Шеховић (1943—1944)
• Невен Шегвић (1944—1945)
• Петар Шегвић (1945—1946)
• Антун Маштровић (1946—1947)
• Божидар Новак (1947—1949)
• Бранко Караџоле (1949)
• Владимир Пилепић (1949—1951)
• Игор Радиновић (1951)
• Мирко Першен (1951—1953)
• Никола Дисопра (1955—1957)
• Сибе Квесић (1957—1965)
• Хрвоје Баричић (1965—1973)
• Марин Кузмић (1973—1978)
• Миро Јајчанин
• Мирко Прелас
• Јошко Францесцхи (1982—1983)
• Јошко Кулушић (1983—1993)
• Дино Микуландра (1993—1995)
• Јосип Јовић (?—2001)
• Дражен Гудић (2001—2005)
• Младен Плеше (2005—2008)
• Зоран Кржељ (2008—2010)
• Крунослав Кљаковић (2010—2014)
• Иво Бонковић (2014—)