Словенска епопеја (Муха)
циклус од 20 великих слика које је између 1910. и 1928. године насликао чешки сликар Арт Нуова Алфонс Муха From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Словенска епопеја (чеш. ) је циклус од 20 великих слика које је између 1910. и 1928. године насликао чешки сликар Арт Нуова Алфонс Муха. Циклус приказује сцене из историје и митологиј чешког и других словенских народа. Године 1928, пошто је завршио ово своје монументално дело, Муха је све слике из овог циклуса поклонио граду Прагу. Једини његов услов био је да град изгради посебан павиљон у коме ће циклус бити изложен.[1][2] До 2012. године, циклус је био део сталне изложбе у замку у Моравском Крумлову у Јужноморавском региону. Године 2012. године свих 20 дела пресељено је у прашку Сајамску палату (Veletržním paláci), где се налази најрепрезентативнија и највећа дворана Народне галерије у Прагу.[3] Ту су слике биле изложене до 2016. године, у оквиру изложбе коју је организовала Национална галерија.[4] Даља судбина Словенске епопеје је за сада неизвесна.[3]
![Thumb](#/media/Датотека:Coronation_of_Emperor_Dušan,_in_"The_Slavonic_Epic"_(1926).jpg)
Муха је направио мноштво плаката, реклама, позоришних сценографија, насликао много слика, дизајнирао накит, али круну његовог успеха представља управо циклус Словенска епопеја.[5]
Мухин циклус Словенска епопеја је 8. новембра 2010. године добио статус покретног споменика културе.[6]
Remove ads
Позадина дела
Муха је био панслависта и националиста и тежио је очувању националних вредности и културном и духовном уједињењу Словена (на светској изложби у Паризу дизајнирао је павиљон Босне и Херцеговине). Својим делом желео је да свакој Словенској заједници посвети по једну тему и слику у част заједничких корена и заједничке прошлости и жеље за заједничком будућношћу свих Словена. Једна од слика у овом опусу, Крунисање цара Душана, представља призор из историје Срба.[5]
Алфонс Муха провео је много година радећи на циклусу Словенска епопеја, за који је сматрао да је његово животно дело. Желео је да ову серију слика, која слави историју Словена, доврши до тренутка преласка 19. у 20. век. Међутим, његови планови били су осујећени недостатком финансијских средстава. Године 1909. успео је да добије донације од америчког филантропа и заљубљеника у славенску културу, Чарлса Ричарда Крејна.[7] Рад на сликама започео је студијским путовањима по словенским земљама које је намеравао да прикаже у циклусу. Детаљно и систематски је проучавао њихову историју, митологију, фолклор, детаље ношњи, намештаја, народну и црквену архитектуру. Многе месеце провео је у тадашњој царској Русији, по територијама словенских земаља на Балканском полуострву, у Пољској, а посетио је и православне манастире на Светој Гори.[3] Како би обезбедио што тачнији приказ кључних догађаја у историји Словена, Муха се у вези историјских детаља саветовао са историчарима. Године 1910. изнајмио је део замка у Збироху и започео рад на серији.[8]
Слике из овог циклуса Муха је сликао 18 година, постепено их предајући граду Прагу. Године 1919. у прашком Клементинуму је приказан први део серије, који је садржао једанаест платана. Године 1921. пет слика је приказано у Њујорку и Чикагу, на велико одобравање јавности.[9]
Комплетни циклус први пут је приказан 1928. године на прашком сајмишту. После ове изложбе град није могао да нађе простор за сталну поставку и након повременог излагања, платна су уролана и смештена у магацин. Да иронија буде већа, постер који је направио за ту прилику постао је познатији од самог монументалног циклуса.[5]
Алфонс Муха умро је јула 1939. године. Непосредно пред смрт, када је Немачка напала Чехословачку, ухапсио га је и испитивао Гестапо, будући да је он био важан представник јавног живота у овој земљи,[10] а вероватно и зато што је био масон. Срећом, брзо је пуштен.[11] Током Другог светског рата слике из циклуса Словенска епопеја биле су уролане и сакривене, како би се спречило да их нацисти однесу.[2]
После Ддржавног удара у Чехословачкој 1948. и преузимања власти у земљи од стране комуниста, Муха је сматран декадентним и буржоаским уметником, удаљеним од идеала социјалистичког реализма.[12] Изградња посебног павиљона за излагање циклуса слика Словенска епопеја постало је небитно питање за нови комунистички режим. Мухини наследници живели су тешко, покушавајући да сачувају вредна дела и предмете које је сакупљао и створио њихов славни предак. Син Алфонса Мухе послат је на принудни рад у Сибир. Срећом, слике које су чиниле Словенску епопеју породица је скинула с рамова, увила у огромне ролне, заштитила и сакрила.[11]
Мухина грандиозна платна остала су сакривена од јавности скоро тридесет година од његове смрти. Године 1963. група локалних родољуба пренела је слике у замак Моравски Крумлов[2] близу Иванчица, Мухиног родног места. Тек 1967. године цела Словенска епопеја је јавно изложена.[5]
Remove ads
Контроверзе
Град Праг водио је вишедеценијску правну битку да се слике врате у главни град Чешке. Процес се интензивирао почетком 2010. године.[2] Много се размишљало о пресељењу циклуса слика Словенска епопеја из Моравског Крумлова, где је био изложен скоро 50 година, у Праг. Као један од главних разлога истицала се чињеница да је Праг град који посећује на хиљаде туриста, што ће свакако привући већу пажњу на циклус. Међутим, у прашким галеријама не постоји одговарајући простор за излагање овог дела. Због тога је у чешким државним институцијама, међу којима је била и канцеларија председника Чешке Републике,[13] одлучено да је боље решење да се слике оставе на њиховој тренутној локацији.[14][15] Почетком 2010. године, град Праг је затражио повратак Словенске епопеје због рестаурације радове и повременог излагања.[16] Међутим, Фондација Муха, којом управљају уметников унук Џон Муха и његова мајка Џералдина, зауставила је тај потез јер су сматрали да би то била само привремена мера. Град Праг је тврдио да власник слика није Алфонс Муха, већ Чарлс Ричард Крејн, као и да је Муха циклус поклонио Граду Прагу. Према часопису Mladá fronta dnes, ове тврдње су су доказане уговорима пронађеним у градским архивима.[7] Дана 25. јула 2010. у Моравском Крумлову окупило се преко хиљаду грађана који су протестовали због планираног пресељења Словенска епопеја из града.[17] Фондација води преговоре са Градом Прагом о изградњи сталног дома за ово Мухино дело.
После двогодишњег спора између Прага и Моравског Крумлова, познати циклус од 20 монументалних слика, упркос протесту конзерватора и историчара уметности, однето је 2012. из замка у Моравском Крумлову и изложено у Сајамској палати, где је остао до краја 2016.[18] Изложбу је посетио велики број туриста, али и Пражана који су после много деценија имали прилику да у свом граду виде чувени циклус. Тако великом одзиву посетилаца вероватно је допринела и жестока вишемесечна расправа у чешкој штампи. Године 2018. циклус Словенска епопеја приказан је у Брну, током фестивала "Ре: публика".[19] На изложби су приказана два у сваком погледу различита циклуса у Мухином раду - величанствени циклус Словенска епопеја и јединствена колекција плаката.[20]
Remove ads
Слике из циклуса Словенска епопеја
Десет слика Словенске епопеје представља догађаје и митове чешке историје и митологије, а осталих десет значајне датуме историје других словенских народа. Прво платно циклуса Муха је посветио прапочецима словенства представом замишљених Адама и Еве словенских народа, око којих различите фигуре и мотиви симболизују драматичну и турбулентну историју Словена. Затим следе Мухина виђења различитих обреда и догађаја словенске историје: жетвених свечаности у част једног од најзначајнијих словенских божанстава – бога Световида, проповед верског вође и касније чешког националног хероја Јана Хуса у Витлејемској капели у Прагу, бојног поља после победоносне битке на Гринвалду 1410-те, када је поражена војска тевтонских витезова, или атмосфере после победоносне витковске битке под вођством чешког хероја Јана Жишке. Једно од гигантских платана посвећено је и српској историји: крунисању цара Стефана Душана за владара читаве територије Источног римског царства 1346. године. На слици је приказана процесија која прати крунисање. Испред старешина који носе царев мач и одликовања корачају девојке у народним ношњама које, како се верује, наглашеном и идеализованом лепотом симболично изражавају наду самог Алфонса Мухе у будућност Словена.[3]
Одбрна Сигета
Најдраматичнијом сликом циклуса сматра се платно везано за име хрватског бана Николе Шубића Зринског и одбрану Сигета пред војском турског султана Сулејмана 1566. године. Зрински је у том боју погинуо и изгубио битку, али је турска војска претрпела толике губитке и била толико ослабљена да је морала да одустане од даљег напредовања према Бечу. Та битка се и сматра преломном у походу турске војске према средњој Европи. Муха се, у импресивној и драматичној композицији, определио за један од најпотреснијих тренутака опсаде: пред последњу одбрану тврђаве војници Зринског, заједно са становницима Сигета (у једном углу је велика група жена и деце) заклињу се војсковођи да ће положити животе у борби која предстоји. Многи елементи композиције, пожар, густи дим, згрчена тела жена и деце, симболизују трагику и драматичност Мухиног виђења овог догађаја.[3]
Циклус слика Словенска епопеја Алфонса Мухе састоји се од 20 слика, висине до шест и ширине до осам метара.[2][21]
.jpg?oldformat=true)
Remove ads
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads