Смоленски рат

Смоленски рат вођен је од 1632. до 1634. године између Руског царства са једне и Пољско-литванске уније са друге стране. Завршен је победом Пољака.

Смоленски рат
Време 1632—1634 Место Смоленск, Пољско-литванска унија Узрок Примирје у Деулину Исход Победа Пољака, Пољановски мир
Сукобљене стране
Пољско-литванска унија	Руско царство
Команданти и вође
Владислав IV	Михаил Шејин
Јачина
око 23.000[1]	38.588 људи и 158 топова[1]
Жртве и губици
непознати	око 15.000

Рат

Шејинова предаја, аутор непознат

Русија се није помирила са одредбама мировног споразума из 1618. године. Рачунајући на слабост Пољске увучене у Тридесетогодишњи рат (1618—1648), крајем септембра 1632. године, руска војска под командом Михаила Шејина (38.588 војника и 158 топора) је кренула на запад. Пошто је ослободила већи број места, почетком 1633. године започела је опсаду Смоленска. Крајем августа исте године у помоћ опседнутом граду долази пољски краљ Владислав IV са око 23.000 људи. Татари у служби Пољака пустошили су по Украјини. Због тога су Украјинци, који су били у саставу руских снага, самовољно напустили опсаду и отишли да бране своје домове. Владислав је пришао Смоленску са севера, десном обалом Дњепра и тако омогућио испад пољске посаде из града. Пољаци су затим неометано обишли Шејинове снаге и одсекли их од Москве. Шејин је 9. октобра покушао да се пробије ка Москви, али и поред губитака од 2000 људи није успео у својој намери. Најзад, због глади и хладноће, руске снаге капитулирају 19. фебруара 1634. године под условом слободног пролаза. Шејин се са остацима снага (око 8000 људи и 12 топова), повукао према Москви где је оптужен за издају и погубљен. На предлог Владислава IV закључен је мир у селу Семљово на реци Пољановки. По њој је и добио назив „Пољановски мир「. Њиме су, углавном, потврђени услови мировног споразума из 1618. године.^[2]

Види још

• Пољско-руски рат (1605—1618)