Сопоћанска виђења (ликовна колонија)

From Wikipedia, the free encyclopedia

Сопоћанска виђења (ликовна колонија)
Remove ads

Сопоћанска виђења једна је од најстаријих ликовних колонија у Србији и прва је и највећа културна манифестација ове врсте у Новом Пазару.[1] Одржава се сваке године у близини манастира Сопоћани. Колонију организује Културни центар Нови Пазар.[2] Прва колонија одржана је 1975. године.

Укратко Сопоћанска виђења, Основан ...

На колонији учествују најзначајнији уметници из Србије и региона,[3][4] а њихови радови, настали током ликовне колоније, излажу се у Галерији MMC, у Културном центру нови Пазар.

Remove ads

Историја

Ликовна колонија „Сопоћанска виђења」 започела је свој рад објављивањем научних радова, којима је касније прикључено и сликарство. Неколико година ове две гране функционисале су паралелно, да би касније опстало само сликарство. Прва је и највећа културна манифестација ове врсте у Новом Пазару и једна од најстаријих ликовних колонија у Србији.

Колонија је основана 1975. године, а први пут организована 1976. у Сопоћанима. Колонију је организовао тадашњи Раднички универзитет, на иницијативу чланова Ликовног клуба „Сопоћани「 из Новог Пазара. Колонија је трајала током јула месеца, а након ње, до јесени, уметници су довршавали своје радове у атаљеима како би их изложили на изложби у новембру, у част 28. новембра, Дана ослобођења Новог Пазара. Том приликом прикупљала су се и дела за галерију „Сопоћанска виђења「, која је отворена 1985. године као део тадашњег Дома културе „Ослобођење「.

Прва колонија одржана је од 1. до 15. јула 1976. године. На колонији је учествовало 13 ликовних уметника из целе Југославије, а манифетсација је проглашена за једну од најуспелијих у Републици Србији. Изузетан значај ове ликовне колоније био је и у томе што је она представљала отварање новог поглавља у раду и функционисању како локалних ликовних уметника, тако и читавог ликовног живота у Новом Пазару и околини. Исте године приређене су и две изложбе. Прва је одржана пре почетка колоније, сачињена од радова учесника по сопственом избору, а друга за новембарске празнике од радова који су насликани током ликовне колоније. После изложби учесници су оставили по једну слику као допринос за формирање збирке радова Манифетсације „Сопоћанска виђења「. Већ током прве године свог постојања, ова манифестација имала је изузетно висок и квалитетан културни ниво.

Следеће године на манифестацији је учествовало десетак сликара из целе земље, а радови из претходне и ове године представљени су, осим у Новом Пазару и у Бору, Мајданпеку и Рашки. План је био да се наредне године укључе и сликари из иностранства), како би манифетсација добила интернационални карактер, као и да се прошире делатности манифестације, што је и учињено. Тако 1978. године делимично успева концепцијска измена манифестације, у коју је поред ликовне колоније укључено музичко, драмско и књижевно ствралаштво. Манифестација је била замишљена као низ програма који се реализују током два месеца. На ликовној колонији учествовало је 13 ликовних уметника, од којих један из Совјетског Савеза, а акција обавезног остављања радова насталих на колонији постала је традиционална. Као други део ове манифестације приређиване су и књижевне вечери у Дому омладине, на којима је учествовало шест књижевника из Србије и Црне Горе.

Од 1979. године у оквиру културне манифестације „Сопоћанска виђења」 започела је са радом и Школа старих сликарских техника. Она је већ прве године дала добре резултате и успешне копије сопоћанских фресака. Школу је водила једна од најбољих кописта фресака код нас и у Европи, Зденка Живковић. Основни циљ ове школе био је да се одржи средњевековно фрескосликарство новопазарског краја. Други новитет исте године представљало је Саветовање ликовних критичара Србије на тему „Традиција и уметност「, које је одржано у Сопоћанима.

Од 1983. организује се и Симпозијума књижевних, ликовних и других критичара, Ликовне колоније „Сопоћанска виђења「 и Школе старих сликарских техника. Симпозијум се одржавао сваке године, пре осталих програма и био је тематски одређен. Радови учесника симпозијума излазили су у часопису „Сопоћанска виђења「. Године 1984. од радова прикупљених током претходних година основана је у Дому културе Нови Пазар и Галерија „Сопоћанска виђења」.

Половином 80-их година у култури, као и у економском сектору тадашње државе, осећао се постепен пад могућности, па и мотивације за рад, те се тако и манифестација „Сопоћанска виђења「, постепено претварала у ликовну колонију, а губила карактер разнолике културне манифестације. Због финансијских потешкоћа и све веће незаинтересованости, манифестација се свела скоро искључиво на ликовну уметност – Симпозијум ликовних и књижевних уметника, Ликовна колонија, Школа старих сликарских техника и Галерија. Током првих 10 година постојања на колонији је учествовало 120 сликара из земље и иностранства.

Криза везана за финансирање Манифестације „Сопоћанска виђења「 наставила се, у потпуности пратећи корак са економском кризом која је владала у СФР Југославији и постајала све јача током осамдесетих година. О изузетној вредности ове манифестације сведочи и њен опстанак до данас, упркос тешким друштвеним, политичким и економским условима.[1]

Remove ads

„Сопоћанска виђења」 данас

Ликовна колонија „Сопоћанска виђења」 организује се до данас. Деценијама се одржавала у Туристичком дому „Сопоћани」, заједно са Школом старих сликарских техника, у којој су ликовни ствараоци из земље и иностранства учили технике фреско сликарства. Школа више не постоји, а ликовна колонија је пресељена у Туристичко насеље „Рас」,[2] удаљено десетак километара од манастира Сопоћани[5] и 9 километара од Новог Пазара.[6]

Током свог постојања имала је само са један прекид у том континуитету, који је трајао од 1992. до 1995. године.[1] Радови настали током ове ликовне колоније, осим у Новом Пазару, представљају се и у другим градовима широм Србије.[7][8]

Remove ads

Учесници

Током пола века постојања на Ликовној колонији „Сопоћанска виђења」 учествовао је велики број познатих и признатих ликовних уметника из земље и иностранства, различитих сензибилитета и опредељења. Заступљене су различите ликовне технике, између осталог цртежи у металу, графике, слике, скулптуре, а у последње време инсталације, видео остварења и друге. Године 2008. по први пут су на колонију позвани уметници млађе генерације (до 35. година).[9]

Међу учесницима су: Драган Лубарда, Миодраг Ступовски, Студа Илић, Жени Келец, Павле Поповић, Оливера Грбић, Божидар Дамјановски, Светлана Златић, Гордана Јоцић, Драган Милеуснић, Мило Нерадовић,[1] Емир Капетановић, Данијела Мршуља, Никола Пешић, Ана Адамовић, Никола Коља Божовић, Корина Губик, Аница Бакош, Снежана Вујовић Николић, Невена Поповић,[9] Ивона Плескоња, Лепосава Милошевић Сибиновић, Ана Кнежевић, Љиљана Шуњеварић, Милорад Младеновић, Хелга Горан, Зоран Таировић, Емир Чоковић,[10] Данис Фејзић, Ђорђе Соколовски, Ивана Драгутиновић Соколовски, Звонко Павличић, Игор Обровски, Енис Заими, Фатима Дуровић, Марина Нићифоровић,[11] Љубиша Ђурић, Мирослав Лазовић, Димитрије Пецић, Саша Филиповић, Весна Џакић, Вукашин Миловић, Љиљана Стојановић, Душан Микоњић, Мика Ловре, Амра Хоџић Јејна,[12] Исмет Хаџић, Муриз Чоковић, Александар Девић, Марија Јанићијевић, Азра Хамзагић, Драган Сиљаноски, Давуд Турковић, Теодора Николић,[13] Нина Ивановић, Марко Лађушић, Жељка Момиров, Ивана Станковић, Биљана Кековић, Нела Хасанбеговић, Даниел Премец, Мухамед Ђерлек, Решад Пртинац[7] и многи други.

Види још

Референце

Литература

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads