Софроније IV Јерусалимски

Патријарх Софроније IV (грч. ) је био јерусалимски патријарх у периоду од (1579–1608) године.

Грамата патријарха Софронија Борису Годунову из 1602. године

Биографија

Био је нећак патријарха јерусалимског, Германа, кога је наследио на трону Јерусалимске патријаршије. Када је Софроније, на позив свог ујака, дошао из Цариграда у Палестину, то је изазвало незадовољство православне арапске заједнице и свештенства.^[1] 1578. и почетком 1579. дошло је до сукоба око тога између патријарха Германа, митрополита витлејемског Јоакима и монаха Манастира светог Саве освећеног. Да би постигли помирење са Палестином, стигли су егзарси цариградских и антиохијских патријарха. Одржан је црквени сабор на којем је решен сукоб и Софроније је постао патријарх.^[2]

Патријарх Софроније је остао упамћен у православној традицији по пукотини на каменом стубу у цркви Светог гроба у Јерусалиму, познатој по силаску Светог огња на богослужење Велике субота.

Према православној традицији, пукотина на стубу се чудесно појавила на Велику суботу 1579. године. У то време Османским царством је владао султан Мурат III, а патријарх је био Софроније IV (1579—1608). Јермени су подмићивањем јерусалимског паше добили дозволу да буду сами у цркви Христовог гроба на Велику суботу. Православном патријарху, заједно са вернима, није било дозвољено да уђу и молили су се на улазу у цркву. Чекање је већ било дуго у поређењу са уобичајеним временом, и одједном је дошло до громогласног удара, један од стубова храма је пукао и одатле је се појавио благодатни огањ. Патријарх Сифроније је запалио свеће, и све свеће православних који су заједно с њим молили испред храма. Истовремено, православни Арапи су од радости почели гласно викати и величати Бога, и од тада је остао њихов обичај да гласно славе Бога у храму сваке Велике суботе.^[3]