Социјална филозофија

Социјална филозофија је грана филозофије која се бави проучавањем социјалних аспеката људског живота.^[1] Социјална филозофија обухвата теме као што су: индивидуализам,^[2] слободна воља,^[3][4] ауторитет,^[5][6] идеологија, друштвене класе, експлоатација, друштвена моћ, својина, људска права, закон, анархизам и друго.^[7]

Социјална филозофија настоји да разуме обрасце, промене и тенденције развоја различитих друштава. Пошто је ова област проучавања доста широка, социјална филозофија обухвата више субдисциплина, међу којима су најважније политичка филозофија и филозофија права. Филозофија језика^[8] и социјална епистемологија^[9] су области које се у извесној мери преклапају са социјалном филозофијом.^[10]

Поддисциплине

Често постоји значајно преклапање између питања којима се бави друштвена филозофија и етика или теорија вредности. Други облици социјалне филозофије укључују политичку филозофију и јуриспруденцију,^[11][12] који се у великој мери баве друштвима државе и владе и њиховим функционисањем.

Друштвена филозофија, етика и политичка филозофија деле интимне везе са другим дисциплинама друштвених наука. Заузврат, саме друштвене науке су од фокусног интереса за филозофију друштвених наука.^{[13][14][15][16]}

Релевантна питања

Неке теме којима се бави друштвена филозофија су:

• Агенција^[17] и слободна воља
• Воља за моћ^[18]
• Одговорност^[19][20]
• Говорни чинови^[21]
• Ситуациона етика^[22][23]
• Модернизам и постмодернизам
• Индивидуализам
• Гомиле^[24]
• Имовина
• Права
• Ауторитет^[5][6]
• Идеологије
• Културна критика^[25][26]