Специјални рат

Специјални (неконвенционални) рат (енгл. ) је скуп организованих и координираних политичких, економских, психолошко-пропагандних , обавештајно-субверзивних и војних акција, које једна или више држава предузимају против друге земље (групе држава), устаничких или револуционарних покрета ради наметања хегемоније, мешања у постојеће политичке, економске и друштвене односе, остварења одређених политичких циљева и интереса. То је средство имеријалистичке и агресивне политике и ратне доктрине. Атрибут рат употребљава се у условном значењу, јер основна карактеристика специјалног рата није оружана борба, већ примена других средстава.^[1]

Врсте специјалног рата

У политичкој пракси и међународним односима, специајални рат је постао доминантан после Другог светског рата. У литератури се обично разматрају три основна облика специјалног ратовања: психолошки рат, неконвенционални рат и противгерилска дејства.^[1]

• Психолошки рат (енгл. ) има за циљ унутрашње разарање моралне и политичке кохезије противника, стварање и подстицање незадовољства, уношење немира међу грађане ширењем вести о економској, социјалној и политичкој нестабилности, харангирање против руководећих личности, итд. У извођењу ове врсте операција користе се достигнућа психологије и социологије у остваривању агресивних циљева.^[1]
• Неконвенционално ратовање (енгл. ), према званичном упутству армије САД из 1969 (енгл. ), обухвата три врсте активности: субверзивну делатност, герилска дејства на туђим територијама и акције прикривања и пребегавања. За ове операције користе се посебно обучене и опремљене специјалне јединице.^[1]
• Противгерилска или противпобуњеничка дејства (енгл. ) усмерена су, у првом реду, против националноослободилачких и револуционарних покрета^[1] и, у новије време, терористичких организација.^[2]

Види још

• Специјалне јединице