Спирала смрти

Спирала смрти је елемент у уметничком клизању који обично изводе такмичари у спортским паровима, тако што мушкарац забада ногом врх једне клизаљке у лед, док другу обично ставља испод партнерке. Партнерка се налази паралелно са ледом и држи се за партнерову руку, правећи кругове око њега, док је он чврсто држи, окрећући се само око своје осе, док она прави пун круг.

Спирала смрти

Ово је чест елемент у спортским паровима али и један од најопаснијих, због чега је и добила назив „Спирала смрти“.

Спирала смрти се може извести на четири начина, и то уназад или унапред и то на унутрашњим/спољашњим ивицама клизаљке. Спирале које се изводе на спољашњим ивицама сматрају се најкомпликованијим за извођење, а најтежа спирала сматра се она која се изводи унапред са спољашњим ивицама. Ниво тежине се такође повећава услед промене руку у току извођења покрета.

Спирала смрти која се изводи уназад измишљена је раних 1900-их година и то од стране Шарлот Елшлагел, али је у почетку извођена тако што се клизачица држала за обе руке партнера, и притом се не би спустила толико близу леду као данашњи клизачи. Садашњу верзију у коју клизач придржава партнерку једном руком измислио је 40-их година 20. века канадски пар Сузан Мороу и Волас Дистелмајер. Остале варијанте спирале измислили су Људмила Белоусова и Олег Протопопов 60-их година.

Спољашње везе