Списак византијских царева

Ово је списак царева Источног римског царства које се у модерној историографији назива Византијско царство или једноставно Византија. Ова листа не укључује бројне савладаре који никада нису постали самостални владари или пак нису стекли положај старијих владара унутар царског колегијума.

Место крунисања византијских царева у цркви Свете Софије

Сви цареви пре Ираклија (610—641) званично су носили титулу августа, мада су и друге титуле попут титуле господара (лат. ) повремено коришћене. У званичним документима царевом имену је претходио назив император цезар Флавије (лат. ), a након имена ишла би и титула августа (лат. ). Од Ираклија званична титула постаје василевс (грч. ), што је у античка времена била генерална ознака за владара или краља (нпр. краља Персијанаца). Василевс је тако постао термин који је означавао римског (византијског) цара, док су владари других народа тј „краљеви” означавани титулом регас (грч. од латинског ) или једноставно архонт (грч. ) тј „владар” (нпр. српски владари преднемањићког периода). Византијски цареви су неретко својој владарској титули додавали и друге почасне називе који је требало да подвуку њихову јединствену улогу првих међу земаљским владарима и јединим царевима хришћанског света. Такве су титуле самодржац тј аутократор (Αυτοκράτωρ) или владар васељене тј космократор (грч. ). Византија је модеран термин који је ушао у употребу током 16. века. Сами Византијци су се сматрали Римљанима (тј Ромејима) а њихов владар је од 812, када је Михаило I Рангабе признао царску титулу франачком цару Карлу Великом, под обавезно носио титулу римског цара (василевса Ромеја) како би се подвукао легитимитет византијског цара. Међутим, током 15. века цареви су се понекад називали и „хеленским царевима”.

Владари Константинове династије (306—363)

• Константин I Велики (лат. ; 272—337, владао 306—337), син Констанција I Хлора; први хришћански цар и оснивач Константинопоља, наложио да се Царство подели међу његовим синовима; православна црква га је прогласила свецем;
• Констанције II (лат. ; 317—361, владао 9. септембра 337—3. новембра 361); син Константина I;
• Јулијан Отпадник (лат. ; 331—363, владао новембра 361—26. јуна 363); синовац Константина I, брат од стрица и зет Констанција II, неуспешно покушао да обнови древне паганске култове;

Нединастички владари

• Јовијан (лат. ; 332—364, владао 363—17. фебруара 364); царски гардиста, обновио примат хришћанства у Царству;

Валентинијанова и Теодосијева династија (364—457)

• Валенс (лат. ; 328—378, владао 28. марта 364—9. августа 378); брат Валентинијана I; управљао источним делом Царства.
• Теодосије I Велики (346—395, владао 19. јануара 379—17. јануара 395); војник; оженио се ћерком Валентијана I, Галом.
• Аркадије (лат. ; 377—408, владао 17. јануара 395—1. маја 408); син Теодосија I.
• Теодосије II Млађи (401—450, владао 1. маја 408—28. јула 450); Аркадијев син.
• Маркијан (лат. ; 392—457, владао 25. августа 450—јануара 457); војник; оженио се Пулхеријом након смрти Теодосија II, православна црква га је прогласила за свеца.

Лавова династија (457—518)

• Лав I Трачанин (лат. ; 401—474, владао 7. фебруара 457—18. јануара 474); војник.
• Лав II (467—474, владао 18. јануара 474—17. новембра 474); унук Лава I и син Зенона Исавријанца.
• Зенон Исавријанац (425—491, владао 17. новембра 474—9. јануара 475); зет Лава I; право име Тарасикодиса, Исавријанац.
• међувлада узурпатора Василиска 9. јануара 475—августа 476, шурака Лава I;
• Зенон Исавријанац (владао августа 476—9. априла 491); (друга влада)
• Анастасије I (430—518, владао 491—9. јула 518); дворски великодостојник (силентарије); зет Лава I, изабран на предлог Зенонове удовице Аријадне.

Јустинијанова династија (518—602)

• Јустин I (лат. ; 450—527, владао 9. јула 518—1. августа 527); заповедник гарде;
• Јустинијан I (лат. ; 482—565, владао 1. августа 527—13./14. новембра 565); сестрић и усвојени син Јустина I; православна црква га је касније канонизовала, велики градитељ (саборна црква Света Софија у Цариграду), кодификатор римског права и освајач („обнова” римске власти на Западу: Италија, Африка, део Иберског полуострва…);
• Јустин II (лат. ; 520—578, владао 14. новембра 565—4. октобра 578); сестрић Јустинијана I;
• Тиберије II Константин (лат. ; 540—582, владао од 574. као Јустинов савладар, 4. октобра 578—14. августа 582); заповедник гарде; усвојеник Јустина II.
• Маврикије (лат. ; 539—602, владао 14. августа 582—27. новембра 602); зет Тиберија II;

Нединастички владари

• Фока (?—610, владао 602—610); нижи официр војске на Балкану; збацивањем Маврикија изазвао рат са персијским краљем Хозројем II.

Ираклијева династија (610—711)

• Ираклије (грч. ; 575—641, владао 5. октобра 610—11. фебруара 641. године), син јерменског егзарха Африке, потпуно поразио Хозроја II у последњем сасанидско-византијском рату, изгубио све азијске провинције ван Мале Азије пред налетом муслиманских Арапа, после 626. год населио Србе на Балкан;
• Константин III Ираклије (грч. ; 612—641, владао 11. фебруара 641 - априла/маја 641); Ираклијев син из првог брака; савладар са Ираклоном; умро од туберкулозе.
• Ираклона Константин (Ираклије II) (грч. ; 626—641?, владао 11. фебруара 641—септембра 641); Ираклијев син из другог брака; осакаћен и збачен.
• Констанс II Погонат (грч. ; 630—668, владао септембра 641—15. септембра 668); син Константина III;
• Константин IV (грч. ; 649—685, владао 15. септембра 668—септембра 685); син Констанса II.
• Јустинијан II Ринотмет (грч. ; 668—711, владао септембра 685—695); син Константина IV; збачен, мучен (нос му је одсечен) и протеран, ипак, касније се жени хазарском принцезом и поново се враћа на престо, од када се престаје са праксом сечења носа.

Нединастички владари

• Леонтије (грч. ) (владао 695—698); Византијски стратег; мучен, збачен, утамничен и на крају погубљен.
• Тиберије III Апсимар (грч. ) (владао 698—705); германског порекла; збачен и погубљен.

Ираклијева династија (поново) (705—711)

• Јустинијан II Ринотмет (владао 705—711); (друга влада); збачен и погубљен.

Нединастички владари

• Филипик Вардан (грч. ) (владао 711—3. јуна 713)— јерменски војник; збачен и ослепљен.
• Анастасије II (грч. ) (?—721, владао 3. јуна 713—новембра 715); право име Артемије; Филипиков протоасекрит; збачен и замонашен, побунио се и био погубљен.
• Теодосије III (грч. ) (владао новембра 715—25. марта 717); скупљач пореза у теми Опсикија; напустио престо и замонашио се.

Сиријска династија (717—802)

• Лав III Исавријанац (грч. ; 675—741, владао 25. марта 717—18. јуна 741); византијски стратег,
• Константин V Копроним (грч. ; 718—775, владао 18. јуна 741 — 14. септембра 775); син Лава III;
• Лав IV Хазар (грч. ; 750—780, владао 14. септембра 775—8. септембра 780); син Константина V.
• Константин VI (грч. ; 771—797, владао 8. септембра 780—августа 797); син Лава IV; збачен и ослепљен по мајчином налогу.
• Ирина (грч. ; 755—803, владала августа 797—31. октобра 802); жена Лава IV, мајка Константина VI; проглашена за светицу; збачена и протерана на Принчевска острва.

Нединастички владари

• Нићифор I (грч. ) (?—811, владао 31. октобра 802—26. јула 811); велики логотет; погинуо у бици против Бугара, кан Крум од његове лобање направио вински пехар.
• Ставракије (грч. ) (?—812, владао 26. јула 811 – 2. октобра 811); син Нићифора I; парализован од рана задобијених у борби са Бугарима.
• Михаило I Рангабе (грч. ) (владао 2. октобра 811—11. јула 813); зет Нићифора I и управник двора; након што је био збачен, замонашио се.
• Лав V Јерменин (грч. ; 775—820, владао 11. јула 813—25. децембра 820); византијски стратег; убијен.

Аморијска династија (820—867)

• Михаило II Аморијац (грч. ; 770—829, владао 25. децембра 820—2. октобра 829); Византијски стратег, зет Константина VI.
• Теофило (грч. ; 813—842, владао 2. октобра 829—20. јануара 842); син Михајла II
• Михаило III, назван Пијаница (грч. ; 840—867, владао 20. јануара 842—23./24. септембра 867); Теофилов син; убијен.

Македонска династија (867—1056)

• Василије I Македонац (грч. ; 811—886, владао 867—886) — оженио се удовицом Михајла III; погинуо у лову.
• Лав VI Мудри (грч. ; 866—912, владао 886—912); највероватније син Василија I или Михајла III.
• Александар (византијски цар) (грч. ; 870—913, владао 912—913); син Василија I, регент свог синовца Константина VII.
• Константин VII Порфирогенит (грч. ; 905—959, владао 913—959); син Лава VI.
• Роман I Лакапин (грч. ; 870—948, владао 919—944); таст Константина VII; савладар, након што су га синови збацили, замонашио се.
• Роман II (грч. ; 939—963, владао 959—963); син Константина VII.
• Нићифор II Фока (грч. ; 912—969, владао 963—969); византијски стратег; оженио се удовицом Романа II, регент Василија II и Константина VIII; убијен у спаваћој соби.
• Јован I Цимискије (грч. ; 925—976, владао 969—976); шурак Романа II, љубавник Нићифорове жене, али му је забрањен брак са њом, регент Василија II и Константина VIII.
• Василије II Бугароубица (грч. ; 958—1025, владао 976—1025); син Романа II.
• Константин VIII (грч. ; 960—1028, владао самостално 1025—1028); син Романа II; прећутни савладар Василија II.
• Роман III Аргир (грч. ; 968—1034, владао 1028—1034); цариградски епарх; први муж Зоје, по жељи Константина VIII; убијен.
• Михајло IV Пафлагонац (грч. ; 1010—1041, владао 1034—1041); Зојин други муж; патио од епилепсије.
• Михајло V Калафат (грч. ; 1015—1042, владао 1041—1042); нећак Михајла IV, Зојин усвојени син.
• Теодора (грч. ; 980—1056, владала 1042); ћерка Константина VIII, савладарка Зоје.
• Зоја (грч. ) (c. 978—1050, владала 1042); ћерка Константина VIII.
• Константин IX Мономах (грч. ; 1000—1055, владао 1042—1055); трећи муж Зоје.
• Теодора (грч. ) (владала 1055—1056); враћена на престо.

Нединастички владари

• Михајло VI Стратиотик (грч. ) (владао 1056—1057); Теодора га је изабрала за цара на самртном одру; након што је био збачен, замонашио се.

Династија Комнина (1057—1059)

• Исак I Комнин (грч. ) (c. 1007—1060, владао 1057—1059); војник; због болести напустио престо и замонашио се.

Династија Дука (1059—1078)

• Константин X Дука (грч. ; 1006—1067, владао 1059—1067);
• Роман IV Диоген (грч. ; 1032—1072, владао 1068—1071); оженио се удовицом Константина X; владао као савладар, збачен и мучен до смрти.
• Михајло VII Парапинак (грч. ; 1050—1090, владао 1067—1078); син Константина X, првобитно савладар са браћом и Романом IV; збачен са власти након чега се замонашио.
• Нићифор III Вотанијат (грч. ; 1001—1081, владао 1078—1081); стратег Анадолијске теме и наводни потомак породице Фока, оженио се женом Михајла VII, док је Михајло још увек био жив; збачен са власти и приморан на повлачење у манастир.

Династија Комнина (поново) (1081—1185)

• Алексије I Комнин (грч. ; 1057—1118, владао 1081—1118); синовац Исака I, ожењен пранећаком Константина X.
• Јован II Комнин Лепи (грч. ; 1087—1143, владао 1118—1143); син Алексија I, погинуо у лову.
• Манојло I Комнин Велики (грч. ; 1118—1180, владао 1143—1180); син Јована II.
• Алексије II Комнин (грч. ; 1169—1183, владао 1180—1183); син Манојла I; убијен гаротом.
• Андроник I Комнин (грч. ; 1118—1185, владао 1183—1185); синовац Јована II; ожењен удовицом Алексија II; збачен, мучен и убијен; његови потомци су створили Трапезунтско царство.

Династија Анђела (1185—1204)

• Исак II Анђел (грч. ; 1156—1204, владао 1185—1195); праунук Алексија I, свргнут и утамничен.
• Алексије III Анђел (грч. ; 1153—1211, владао 1195—1203); брат Исака II, крсташи га свргнули с власти, замонашио се.
• Алексије IV Анђел (грч. ; 1182—1204, владао 1203—1204); син Исака II, свргнут и убијен.
• Исак II Анђел (владао 1203—1204); са Алексијем IV, свргнут.
• Алексије V Дука Мурзуфл (грч. ; 1140—1204, владао 1204); законити наследник и зет Алексија III, крсташи га погубили.

Династија Ласкариса (Никејско царство) (1204—1261)

• Теодор I Ласкарис (грч. ; 1174—1222, владао 1204—1222); зет Алексија III.
• Јован III Дука Ватац (грч. ; 1192—1254, владао 1222—1254); зет Теодора I; патио од епилепсије.
• Теодор II Ласкарис (грч. ; 1221—1258, владао 1254—1258); син Јована III.
• Јован IV Ласкарис (грч. ; 1250—1305, владао 1258—1261); син Теодора II, Михајло VIII га је збацио са трона, ослепео и утамничио.

Династија Палеолога (обновљена Византија) (1261—1453)

• Михајло VIII Палеолог (грч. ; 1224—1282, владао 1259—1282); византијски стратег и регент Јована IV Ласкариса, праунук Алексија III Анђела.
• Андроник II Палеолог Старији (грч. ; 1258—1332, владао 1282—1328); син Михајла VIII; препустио престо.
• Андроник III Палеолог Млађи (грч. ; 1297—1341, владао 1328—1341); унук Андроника II.
• Јован V Палеолог (грч. ; 1332—1391, владао 1341—1391); син Андроника III.
• Јован VI Кантакузин (грч. ; 1295—1383, владао потпуно 1347—1354); таст Јована V; збачен и замонашио се као Јосиф Христодулу.
• Андроник IV Палеолог (грч. ; 1348—1385, владао 1376—1379); син Јована V, полуослепљен због побуне, касније наследио престо, поново се побунио.
• Јован VII Палеолог (грч. ; 1370—1408, владао 1390); син Андроника IV.
• Манојло II Палеолог (грч. ; 1350—1425, владао 1391—1425); син Јована V.
• Јован VIII Палеолог (грч. ; 1392—1448, владао 1425—1448); син Манојла II.
• Константин XI Палеолог Драгаш (грч. ; 1405—1453, владао 1449—1453); син Манојла II, погинуо у одбрани Цариграда 1453. године.

Пад Цариграда 1453.

Мехмед II осваја Цариград 1453. године и практично уништава Византијско царство присвојивши за себе титулу цезара тј. цара коју су носили и његови наследници.

Династија Палеолога (у егзилу)

• Тома Палеолог (грч. ; 1409/1410—1465); брат Константина Драгаша; умро у Риму.
• Андреј Палеолог (грч. ; 1453—1502); Томин син; продао и предао своје титуле.

Види још

• Титуле византијских царева
• Списак римских царева
• Списак султана Османског царства
• Списак царица Византије

Спољашње везе