Спољашњи анални сфинктер

Спољашњи анални сфинктер (лат. sphincter ani externus) јесте анатомска овална цевна структура грађена од скелетних мишићних влакна.^[1] Дистално, пријања уз кожу која окружује ивицу ануса.^[2] У стању мировања сфинктер је у стању тоничке контракције.^[1]

Називи и ознаке
TA98	A04.5.04.012
TA2	2426
FMA	21930
Анатомска терминологија [шаблон на Википодацима]

Анатомија

Спољашњи анални сфинктер има дужину од 8 до 10 сантиметара, а у његовом најширем делу, наспрам ануса, дебљине је око 2,5 сантиметра.

Попречнопругасти мишић сфинктера је наставак пуборекталног мишића . Мишићни комплекс спољашњег аналног сфинктера подељен је на три слоја:

• поткожни део, који је прстенасти мишић;
• површински део, који је елиптични мишић причвршћен за кокцикс;
• дубоки део, блиско повезан са пуборекталним мишићем.

Мишићна влакна спољашњег аналног сфинктера обавијају доњи део унутрашњег аналног сфинктера. Иако су сфинктери у контакту једни са другима, постоји јасно дефинисана граница између њих.

Хистологија

Сфинктер се састоји углавном од споро трзајућих влакана која омогућавају продужену континуирану контракцију.^[1]

Инервација

Главни извор инервације спољашњег аналног сфинктера је пудендални нерв, влакна десног и левог пудендалног плексуса.

Функција

Мишићи спољашњег аналног сфинктера, као и дно карлице, имају рецепторе за истезање. Здрав одрасли сфинктер је у стању да контролише пролаз столице кроз сфинктер, њену конзистенцију и присуство гасова.

Ректоанални рефлекс доводи до контракције мишића спољашњег аналног сфинктера.

Појаву реакције дефекације олакшава нагло повећање интраабдоминалног притиска, као резултат, пораста интраректалног притиска, опуштање унутрашњег сфинктера ануса и вољног опуштања мишића спољашњег сфинктера.^[3]

Види још

• Унутрашњи анални сфинктер
• Анални канал
• Анална манометрија

Галерија

• 
  Анатомија црева
• 
  Анатомија хуманог ануса
• 
  Мишићи мушког перинеума.
• 
  Мишићи женског перинеума.