Спољна трговина Кнежевине и Краљевине Србије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Прва званична публикација која обрађује податке о спољној трговини јесте "Државопис Србије" из 1863. године.
У њој је сва роба разврстана односно приказана у осам група (родова робе): 'рана' — храна, стока, пиће, производи — биљни и животињски, копови, колонијална роба и рукотворине. Укупан промет робe је био количински и вредносно исказан и односио се на само три земље с којима се Србија у то време граничила. Кретање спољне трговине Србије у периоду 1843-1875. године односило се искључиво на промет с пограничним државама: Аустроугарском, Румунијом и Турском. Аустроугарска је била највећи увозник робе Србије, као и посредник преко кога је роба Србије стизала у остале земље Средње и Западне Европе.
Постојало је тринаест царинских места према Турској, исто толико према Аустрији, а према Румунији само једно место. Србија је целокупну трговину обављала преко 27 царинских места односно прелаза. Највећи и најзначајнији царински прелаз био је Београд, преко ког се реализовала трећина укупног промета Србије. Царинска места су била под непосредном управом Министарства финансија и доносила су шестину целокупног државног прихода.
Кад је реч о робној структури, Србија је углавном извозила сировине а увозила прерађевине. У овом периоду, најважнији производ у извозу била је стока (2/3 укупног извоза), затим следе животињска кожа и ракија.
Од 1879. до 1884. године, после рата за независност Србије, извоз и увоз и даље су ограничени на пограничне земље Аустроугарску, Босну, Бугарску, Румунију и Турску.
Тек од 1884. године Србија почиње да директно тргује и са земљама које се не налазе у њеном непосредном окружењу.
Од токова робне размене пратио се извоз, увоз и провоз-транзит. Како се цене производа нису евидентирале, накнадно су рађене процене вредности, а поред тога коришћене су и средње годишње цене.
Каснијим прописима о царинској служби унапређена је статистика спољне трговине.
Као основа за прикупљање статистичког материјала служиле су царинске декларације.
Класификација робе по групама вршена је по општој царинској тарифи.
Сва роба која се јавља у трговинском обрту Краљевине Србије обухваћена је Законом о општој царинској тарифи од 31.03.1904. године, у 670 разних ставова. У трговинској статистици она је класификована — према сличности и једнакости, у 17 категорија, а категорије у 84 групе, које су разврстане у 1393 статистичка става, не узимајући у обзир делове појединих ставова, којих има 116. Осим класификовања робе по врстама, увоз, извоз и провоз разврставају се и по земљама порекла — код увоза, и земљама дестинације — код извоза.
До 1906. године статистичке податке о кретању трговине сређивале су саме царинарнице. Тако сређене податке, у виду тромесечних извештаја, царинарнице су слале Царинској управи искључиво ради припремања и издавања годишње публикације.
Циркуларом од 16.10.1906. године прописане су све одредбе које се односе на прикупљање статистичких података за трговинску статистику. Као основа за прикупљање података служи “статистичка пријава” (извозна, увозна, провозна), коју декларанти подносе царинским властима приликом декларисања робе. Сада се целокупан статистички материјал обрађује у Царинској управи, а рад царинарница сведен је само на прикупљање статистичких пријава.
Статистика трговине имала је обавезу да региструје сву робу која би прешла границе царинске области Краљевине Србије (било да се роба увози, извози или провози). У то време, статистика спољне трговине примењивала је углавном општи концепт трговине. Општа трговина има за предмет целокупан трговински промет с иностранством.[1]
Remove ads
Извоз, увоз и салдо трговинског биланса, 1843-1912.
Бројеви у хиљ. дин.
Remove ads
Спољња трговина по земљама
Извоз, увоз и салдо трговинског биланса — по земљама, 1843-1875.
Бројеви у хиљ. дин.
Извоз и увоз — по земљама, 1879-1912.
Бројеви у хиљ. дин.
Remove ads
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads