Спревљани

Спревљани или Шпревљани ( ; пољ. ; рус. ) су били западнословенско племе, део племенског савеза Љутића.

Североисточна Немачка око 1000. н.е. Спревљани () су живели око река Шпреја и Хафел

Спревљани су се око 720. населили на исток данашње Немачке, око река Шпреја (или Шпрева) и Хафел (где се данас налази главни град Немачке Берлин или Брљин^[1]) и асимиловали локално малобројно германско становништво. Суседи Спревљана на западу били су словенски Хавољани (или Стодорани), чији је главни град био Бранибор (глсрп.  ; ). Главни град Спревљана био је Копјеник или Кепеник (  ; горлужср.  ; рус. ), данашња општина Берлина. На месту Берлина постојала су три насеља Спревљана: Шпандов, Келн и Копјеник.^[2]

Хавољани и Спревљани су припадали племенском савезу Љутића. Нису имали централизовану државну власт, а управљање се вршило из бројних утврђења у којима су живели племићи. Љутићима су припадала и племена Украни, Ретари, Прекопјенци и Доленчани. За разлику од Хавољана, од којих су сачувани неки архитектонски споменици, од Спревљана је остало веома мало трагова и информација. Познато је да је спревљански кнеза Јакс из Копјеника ковао сопствени новац.