Дакија Медитеранеа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Дакија Медитеранеа (лат. ), односно Средоземна или Медитеранска Дакија, била је римска провинција, која је настала крајем 3. века (или почетком 4. века), а постојала је све до почетка 7. века. Створена је поделом провинције Дакије Аурелијане на две нoве покрајине: Дакија Медитеранеа (јужни део) и Дакија Рипензис (северни део). У науци постоје недоумице око тачног времена и начина поделе, тако да поједини стручњаци сматрају да је та провинцијска реорганизација била извршена већ за време владавине цара Диоклецијана (284—305), док се други опредељују за време цара Константина I (306—337). Гравни град провинције била је Сердика (данашња Софија), а други по важности био је Наисус (данашњи Ниш). Почетком 7. века, провинција је опустошена и уништена за у време најезде Авара и Словена.[1][2]
Remove ads
Историја

Провинција је названа „средоземном” Дакијом због тога што се налазила дубље у унутрашњости, у односу на суседну „приобална” Дакију, која се протезала дуж обале Дунава. Средоземна Дакија је обухватала западни део данашње Бугарске (области око Софије и Ђустендила) и источни део данашње Србије (области око Ниша и Пирота).[1]
У склопу поделе позног Римског царства на веће управне области (дијецезе), провинција Дакија Медитеранеа је првобитно припадала дијецези Мезији, која је за време цара Константина I (306—337) подељена на два дела, те су тако настале: дијецеза Дакија на северу и дијецеза Македонија на југу. Приликом те поделе, провинција Дакија Медитеранеа ушла је у састав дијецезе Дакије, која је припадала преторијанској префектури Илирик.[3]
За време владавине цара Јустинијана I (527—565) створена је нова Архиепископија Јустинијана Прима, са седиштем у граду Јустинијана Прима (Царичин град код данашњег Лебана у Србији), а тој архиепископији је додељена црквена надлежност над свим провинцијама дијецезе Дакије, укључујући и провинцију Средоземну Дакију.[4]
Током 4. и 5. века, у ову провинцију су у више наврата упадали Готи,[5] а током 6. века Словени и Авари, који су почетком 7. века уништили византијску власт у на ширем подручју, чиме је и ова провинција престала да постоји.[6]
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads