Сретко Калинић

Сретко Калинић (Задар, 25. фебруар 1974) јесте српски криминалац. Због криминалних дела је осуђен на максималну затворску казну од 40 година. Један од завереника у атентату на премијера Србије Зорана Ђинђића и припадник бившег криминалног Земунског клана у којем је био главни за извршења ликвидација противника.

Сретко Калинић
Пуно име	Сретко Калинић
Надимак	Бели Звер
Датум рођења	(1974-02-25)25. фебруар 1974.
Место рођења	Задар, СР Хрватска, СФР Југославија

Криминална каријера

Основна Калинићева улога у Земунском клану била је да ликвидира особе чија би убиства наручио Душан Спасојевић.^[1] Испрва се за њега мало знало (јер је врх Земунског клана скривао свог најбољег пуцача), што међу полицијским што међу криминалним круговима. Ђура Мутави, који је ухапшен у Сабљи као припадник Земунскога клана, га је први пут пријавио истражним органима, али није знао ни име ни презиме, већ само надимак — „Бели」.

У атентату на премијера Ђинђића, Калинић је био у „фолксваген пасату「 који је чекао непосредне извршиоце испред Завода за фотограметрију, а требало је да пружа тзв. ватрену подршку, за случај да дође до оружаног окршаја.^[2] За учествовање у атентату, пресудом Окружног суда у Београду, осуђен је, по три основе, на 35 година затвора, а та пресуда је касније ублажена на 30 година.^[3]

Дана 18. јануара 2008, Калинић је осуђен на 40 година затвора за учествовање у убиствима, отмицама и терористичким делима.^[4]

После седам година проведених у бекству, Калинића је 8. јуна 2010. године у Загребу у Хрватској устрелио Милош Симовић.^[5] Код Калинића су нађена два хрватска пасоша с кривотвореним идентитетима, али се особи која га је нашла након пуцњаве представио правим именом. Убрзо је био превезен у загребачку болницу „Сестре милосрднице「 с два метка у грудима, међутим, није одмах ухапшен јер у Хрватској није био тражена особа, нити хрватски Устав дозвољава изручење хрватских држављана другим државама. Ипак, 24. јуна је ухапшен због кривотворења исправа којима је исходовао пасоше,^[6] за шта је 24. августа 2010. осуђен на годину и по дана затвора.^[7] У ноћ између 24. и 25. августа, Сретко Калинић је изручен Србији и то је био први случај да Хрватска свог држављанина изручи другој држави.^[8] Изручење је омогућено изменама хрватског Устава усвојеним јуна 2010,^[9] и међудржавним споразумом којим се омогућава међусобно изручивање између Србије и Хрватске.^[10]

Калинић је, такође, признао да је починио бар 20 убистава и да је, између осталих, убио Нинослава Константиновића и Милана Јуришића, који су обојица осуђени за атентат на премијера Ђинђића и злочине Земунског клана,^[11] као и Зорана Вукојевића који је убијен у Београду, 2006. године, након што је, као сведок-сарадник, дао исказ на суђењу за атентат на Ђинђића.^[12]

Калинић је током боравка у загребачком притвору, истражиоцима открио да је 11. августа 2008. године требало да ликвидира Ивана Делића, кума Бране Мићуновића, у будванском кафеу „Палма「.

Уместо Делића убио је младића из Пљеваља који је седео за столом, а живота га је стајало то што је носио исту мајицу као Делић.

Како су раније писали хрватски медији, Србија је од хрватских тужилаца, између осталог, затражила да се Калинић испита у вези са ликвидацијом Бранка Јевтовића Јорге, 2004. године у Београду и покушајима убиства Зорана Недовића Шока и Андрије Драшковића исте године.

Недовић и Драшковић су пуким чудом преживели, али су двојица њихових телохранитеља убијена, а четворица рањена. Тужилаштво Србије интересовало је да ли Калинић има информација о тим кривичним делима јер се у то време у српској јавности нагађало да Земунци стоје иза тих злочина и да им је мотив била наводна освета за ликвидацију Жељка Ражнатовића Аркана.^[13]