Српска (Зета)

Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Српска (вишезначна одредница).

Српска је насељено мјесто у општини Зета у Црној Гори. Старији назив места, до почетка 20. века је био Срска.^[1][2] Према попису из 2023. било је 477 становника.

Српска
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Зета
Становништво
— 2023.	477
Географске карактеристике
Координате	42° 22′ 17″ С; 19° 13′ 05″ И
Временска зона	(), љети ()
Српска Српска на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број	020
Регистарска ознака

Касније се преко Ровинског усталио назив Српска, због чега су неки житељи тог краја, као Саво Вулетић и Петар Мајић негодовали (иако су и сами били националн Срби), јер су знали назив који су сами користили, Срска. У близини је и Срска гора. Једно од данаших тумачења новијег имена је да је Српска добила име као етноним народа Срби, који су њени први становници, све до 1945. године када су национално познати као Црногорци. У Српској је освешћена у 1702. године капела од стране цетињскога владике Данила Петровић Његоша. Том приликом су га у Српској Османлије на превару ухватили. Лазар Томановић за то мјесто пише: Близу пута бијели се славна Српска (црква), коју је владика Данило осветио и с ње мучен био. ^[3]

Демографија

Према попису из 2003. у насељу Српска живи 515 људи. од којих су 364 становника пунољетни, а просјечна старост становништва износи 33 године (31,5 код мушкараца и 34,5 код жена). У насељу има 121 домаћинство, а просјечан број чланова по домаћинству је 4,26. Становништво у овом насељу веома је хетерогено, подијељено од раскола између Црногораца који се залажу за независност Црне Горе и оних који су жељели остати у заједници са Србијом. Већина станивништва чине Црногорци, 295, а Срби 177. Према посљедњим пописима, примијећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 112 1953. 138 1961. 234 1971. 195 1981. 305 1991. 414 406 2003. 518 515 2011. 880

Национални састав према попису из 2003.[5]‍
Црногорци			295	57,28%
Срби			177	34,36%
Муслимани			15	2,91%
Југословени			6	1,16%

Национални састав према попису из 2011.‍
Црногорци			567	64,43%
Срби			237	26,93%
неизјашњени			64	7,27%

Становништво према полу и старости^[6]

м ж ? 2       1 80+ 0       4 75—79 4       5 70—74 5       10 65—69 10       9 60—64 8       8 55—59 5       12 50—54 9       15 45—49 28       11 40—44 26       29 35—39 22       12 30—34 19       19 25—29 13       22 20—24 16       20 15—19 22       22 10—14 23       17 5—9 34       18 0—4 16       19 Просек : 19 5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	23	31	42	40	74	103	121

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	121	6	14	13	31	32	19	5	0	1	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	189	69	115	1	3	1
Женски	199	46	113	28	12	0
УКУПНО	388	115	228	29	15	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	81	0	0	0	19
Женски	47	3	0	0	3
Укупно	128	3	0	0	22
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	9	7	2	13
Женски	0	1	5	3	4
Укупно	2	10	12	5	17
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	12	3	3
Женски	1	1	5	4	9
Укупно	1	2	17	7	12
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	4
Женски	7	0	0	1
Укупно	13	0	0	5