Српски црквено-народни сабор у Сремским Карловцима 1726.

На Српском црквено-народном сабору у Сремским Карловцима 1726. године, који се састао против воље државних власти, изабран је београдски митрополит Мојсије Петровић „за архијепископа српског народа живећег под влашћу царевом“.^[1]

Аустријске власти тада нису допустиле уједињење Београдске и Карловачке митрополије, због стрепњи о јачању српског народа, већ су устоличиле само митрополита Мојсија Петровића као архиепископа и митрополита карловачког коме је допуштено да управља и Београдском митрополијом.

Главну улогу на сабору имао је епископ Арадски Викентије Јовановић, који је много допринео доношењу одлука овог сабора.