Српско питање

Српско питање је политички појам који обухвата историјске, државно-правне, етнополитичке и културолошке аспекте решавања разних питања која се односе на положај српског народа у целини, или на положај појединих делова српског народа у разним државама или областима.

Српски држаник Илија Гарашанин (1812−1874), заговорник националне политике формулисане у Начертанију

Појам се може односити на неколико појава и процеса у историји српског народа.

• Питање о признавању српских привилегија и положају српског народа у Хабзбуршкој монархији.
• Питање о ослобођењу српског народа од турске власти и обнови српске државности, што је довело до избијања српске револуције (1804).^[1]
• Питање о званичном признању устаничке Србије (1804−1813) и Кнежевине Србије, након 1815. године.
• Питање о положају ослобођених и неослобођених делова српског народа у Великој источној кризи.
• Питање о односу између српства и југословенства, односно панславизма у Краљевини Србији и међу Србима у Аустроугарској.
• Питање о ослобођењу и уједињењу Срба у балканским ратовима и Првом свјетском рату, као и аустријско супростављање српској експанзији и утицају.^[2]
• Питање о положају српског народа у Краљевини СХС/Југославији, укључујући и питање о стварању Српске бановине након 1939. године.^[3]
• Питање о очувању државног јединства Срба у време распада Југославије и током Југословенских ратова.^[4]
• Питање о положају српског народа у државама-наследницама бивше Југославије.
• Питање о будућности српског народа у целини, посматрано из угла политичких, демографских, економских и других глобалних процеса.
• Питање о очувању статуса српског језика и српске језичке заједнице (популација четири бивше југословенске републике које су данас самосталне државе: Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Црна Гора) према правилима која важе свуда у Европи.^[5]

Види још

• Историја Срба
• Начертаније
• Српско питање у Хрватској
• Стварање Југославије