Стале Попов

Стале Попов (Прилеп, 25. мај 1902 — Скопље, 10. март 1965) био је македонски књижевник.^[1][2] Написао је више прозних дела — романа и приповедака. У његову част Друштво македонских писаца установило је годишњу награду „Стале Попов“.

Стале Попов
Споменик Сталету Попову на Мосту уметности у Скопљу
Датум рођења	(1902-05-25)25. мај 1902.
Место рођења	Прилеп,  Османско царство
Датум смрти	10. март 1965.(1965-03-10) (62 год.)
Место смрти	Скопље, СФРЈ
Занимање	писац

Биографија

Рођен је у селу Мелница у сеоској породици. Велики број чланова његове породице и предака су, по традицији били пољопривредници, али је међу њима било и школованих. Још као дете био је свједок тешког живота својих суседа, који су живјели под Турцима. Основно образовање завршио је у селу Витолиште. Након тога, уписао је гимназију у Прилепу, а затим Теолошки факултет факултет у Београду.^[1] Пре Другог светског рата радио је као земљорадник, дрвар, трговац и службеник у Народној скупштини. После ослобођења Стале Попов постао је председник Окружног народног одбора у Прилепу, а затим је радио и као управник Шумске дирекције. Касније се посветио педагошком раду и радио је као професор македонског језика у Прилепу и Скопљу.^[2]

Преминуо је у Скопљу 10. марта 1965. године.^[3]

Књижевни рад

Стале Попов је врло рано почео да пише, али се као писац развио по завршетку Другог светског рата. Прве приповетке „Мице Касапче” и „Петре Андов” објавио је у часопису „Современост”. Праву књижевну афирмацију доживео је првим романом „Крпани живот” (1953), чији је други део објављен 1954. године. Одмах након тога, написао је низ дела и постао један од најплоднијих романописаца и приповедача у македонској књижевности. Године 1953. постао је члан Друштва македонских писаца. Аутор је и следећих дела:

• Крпани живот (роман, 1953)
• Крпани живот 2 (роман, 1954)
• Итар Пејо (приче, 1955)
• Толе паша (роман, 1956)
• Опасна мурината (дужа проза, 1956)
• Калеш Анђа (роман, 1958)
• Дилбер Стана (роман, 1958)
• Маријев вашар (новела, 1961)
• Између неба и земље (приче, 1963)
• Шаћир војвода (романсирана биографија, 1966)
• Необично дете (роман, 1966)
• Доктор Орешкоски (роман, 1966)

Његова сабрана дела објављена су више пута: 1966. (у 12 томова), 1976. (у 12 томова) и 1987. (у 4 тома).^[4]

Признања

У знак сећања на његов рад, 1975. године установљена је годишња награда „Стале Попов“, коју додељује Друштво македонских писаца.^[4][5]