Стармали (лист)

Стармали је хумористички лист, који је излазио у Новом Саду, од 10. јун 1878. до 31. децембра 1889, када се главни и одговорни уредник Јован Јовановић Змај опростио од читалаца.^[1]

Стармали

Насловна страна Стармалог од 29. фебруара 1880.
Тип	хумористички лист
Главни уредник	Јован Јовановић Змај
Оснивање	1878.
Укидање	1889.
Језик	Српски
Град	Нови Сад

Историјат

Поднаслов листа је често мењан: "лист за збијање шале", "хумористичко-сатирички лист". Израстао је из Илустроване ратне хронике коју је Змај издавао од 1977. до 1878. године. Овај најчувенији Змајев шаљиви лист појавио се у јеку Берлинске конференције 1878. године.^[2] Од одлука које су донете на Берлинском конгресу зависила је будућност српског и осталих јужнословенских народа, те је Јован Јовановић Змај одлучио да своје моћно перо и таленат поново стави у службу народних интереса.^[3]

Стармали је излазио без прекида пуних дванаест година и за то време објављено је 410 бројева овог листа.^[4][5]

Садржај листа

Лист је доносио хумористичке и сатиричне прилоге и одражавао политичко и социјално стање, али и родољубље становника Балкана. Поред књижевних прилога, у листу су објављиване и вести о новим књигама, позиви на претплату на нова издања, најважније новости, али и огласи и рекламе за разне производе.^[6]

Политичка позадина

Јован Јовановић Змај се са Стармалим којег је издавао и уређивао, обрачунавао са српском владом и њеним политичарима извргавајући њихову политику духовитим и саркастичким досеткама као што је то исто раније чинио у Комарцу, Змају и Жижи. Због тога је и био забрањен.^[2] Змај није одобравао политику краља Милана и нападао га је највише због његовог аустрофилства. Исто тако жестоко је писао и против оних који су подржавали такву политику. Један од њих је био Милутин Гарашанин, министар и председник владе. О Гарашанину има више прилога и њих је писао углавном Змај.^[5]

Периодичност излажења

Лист је излазио 10. и 25. дана сваког месеца, а од 1879. године три пута месечно.

Изглед листа

Стармали је био формата 30cм.

Место и година издавања

Нови Сад; 10. јун 1878. - 31. децембар 1889.

Штампарија

Лист је издавала и штампала штампарија А. Пајевића.

Тематика

• Досетке
• Шале
• Анегдоте

Жанрови у листу

У листу су коришћени: епиграми; хумористички епитафи; пародија; игре речи и игре слова; парадокси.^[7]

Рубрике

Шетње по Новом Саду - аутор Абуказем

Уштипци

Ћира и Спира

Љубавно писмо

Бубнуотека

Из Београда

Буквице

Пуслице

Питалице

Нов речник

Огласи

• 
  Стармали; Ћира и Спира - бр. 1 за 1880.год

Афоризми

Неки од афоризама који су објевљени у Стармалом^[8]:

Из 1878. године:

„

Један адлаутус барона Филиповића пронашао је да Срби у Босни говоре латиницом, и зато је у зван. новинама примењено оно правило, за које наш Вук и Даничић ратовао т.ј. како говориш тако и пиши.

”

Из 1879. године:

„

Рођење је знак наводи (""); младост је удивителна (?); брак је свеза (–); старост је почивка, пауза (—); смрт је пункт(.); а надежда је будући живот, то је знак питања(?)

”

Из 1880. године:

„

За пасуљ, у шали, веле: Мани га, молим те, ни име му не ваља: пас и уља!

”

Из 1882. године:

„

Мајмуни су разне величине. Неки су врло мали, неки врло велики. Има мајмуна већих и од мене.

”

Из 1887. године:

„

Герман је био 40 година калуђер, па га славили 2 дана. Но боље да је био ма два дана човек, дуже би га славили и од 40 година.

”

Из 1889. године:

„

А и нешто Србији две партије?! Либерали и радикали то су сад један пар, а неке ситније начелне разлике, треба да се притаје (бар за неколико година).

”

Карикатуре и илустрације

Један од ликовних сарадника у овом листу био је Карел Клич, чувени графичар и карикатуриста. Када је крајем 1880. године Карел Клич отпутовао послом у Енглеску, његов посао преузели су "Angerer & G.ch.". Они су у то време били чувени графичари. Змај их помиње са великим поштовањем као "бечког Ангерера и Гешла".^[8]

Змај је ангажовао и младог Уроша Предића да му обликује главу листа.^[1]

Карикатуре за лист је цртао и сам Јован Јовановић Змај. Позната Змајева карикатура у Стармалом је она која представља коментар неуспелог атентата на краља Милана Обреновића који је покушала Илка Марковић 11. октобра 1882. године, одлучила је да освети свог мужа за чију је смрт оптуживала српског краља. Змај је на карикатури представио Илку као "Независну Србију" у коју циља из револвера највероватније "краљева рука". На буренцету тог "краљевског" револвера исписана су имена тадашњих министара: "Пироћанац, Гарашанин, Чеда". Свој став према суђењу Илки, Змај је исказао речима: "Али дај Боже, да ни ти не погоде, куд напредни!" У ствари, ови министри су предтављени као револверски "Куршуми."^[8]

Шаљиве цртеже и карикатуре сликао је и Миливоје Мауковић који је 1879. године у Новом Саду покренуо лист Шаљиви Астроном.^[9]

Уредници

Уређивао га је и највише у њему писао Јован Јовановић Змај, уз помоћ Абуказема (др Илија Огњановић).

Сарадници

Осим Абуказема, око Стармалог је било окупљено још низ познатих сатиричара тога доба. Толики број сатиричара окупљених око једног листа није била честа појава, јер су тада сатиричари припадали различитим партијама.^[7] У листу су сарађивали Љубомир Ненадовић, Милорад Шапчанин, Лаза Костић, Владимир Јовановић и многи други, потписани само својим псеудонимом. Занимљиво је да је сам Змај имао преко две стотине псеудонима.^[7]

Опроштај Змаја од листа

Стармали је био значајан у Змајевом опусу шаљиве периодике и док је могао да издржи огромне напоре он је радио на овом листу. Када је осетио да више не може опростио се од њега уз крик:

„

"Збогом, Стармали"[1]

”

На првој страни последњег броја Стармалог штампан је дирљив "Опроштај":

„

"Дође час да се са читаоцима нашим заувек растанемо. Е, па растајемо се мушки - та уздисаји се и тако не могу штампати. Па кад је опроштај, ми молимо да нам опрости свако, ако смо кога за ови 12 година увредили - а то није заслужио. Тако исто молимо да нам да нам опросте и сви они које смо по слабости људској штедели или превидели - а то нису заслужили. И ми праштамо сваком ко нас је год мрзио, клеветао и гонио. Дај боже бољих времена - ко за нама дође, па сретинје прилике нађе. Захваљујемо на многим симпатичним изјавама које смо овог месеца са уважених страна добијали, које и у последњем часу души утехом годе.[7]"

”

Галерија

Литература

• Текст Станке Костић вишег библиотекара из Брограда у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1971 том 8 стр.133.