Стефан Маларме

Стефан Маларме (фр. ; Париз, 18. март 1842 — Вулен сир Сен, 9. септембар 1898) француски песник, један од оснивача симболизма.^[1][2][3]Он је најпотпуније изразио тежње симболизма да новим песничким језиком стварају чисту поезију, која треба да открије апсолутну стварност ослобођену од вулгарности свакодневног живота.^[4] Поезија не треба да именује ствари већ да ствара њихову атмосферу, она не треба да казује него да наговештава, не да делује описом и сликом него сугестијом. Овим схватањем песник језику даје главну предност. За разлику од других симболиста који су своје незадовољство изражавали боемским животом, Маларме је живео мирним животом професора енглеског језика.^[5] Али то му није нимало сметало да поезији посвети свој живот.

Стефан Маларме
Слика Едуарда Манеа - Портрет Стефана Малармеа
Датум рођења	(1842-03-18)18. март 1842.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	9. септембар 1898.(1898-09-09) (56 год.)
Место смрти	Вулен сир Сен, Француска
Период	симболизам, парнасизам
Утицаји од	Данте Алигијери, Шарл Бодлер, Едгар Алан По
Утицао на	Клод Дебиси, Т. С. Елиот, Клод Моне, Пол Верлен, Анри Мисо, Октавио Паз

Збирке песама:

• „Песме“ (1887).
• „Књига“ (1897).
• „Песме и проза“ (1891).