Субјекти Руске Федерације
назив за територијалне јединице вишег нивоа у Руској Федерацији From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Субјекти Руске Федерације (скраћено субјекти Федерације), или субјекти Русије, назив је за територијалне јединице вишег нивоа у Руској Федерацији.
Према Уставу, Русија је федерална држава и састоји се од равноправних субјеката Руске Федерације, у овом тренутку има 89 субјеката — република, покрајина, области, градова федералног значаја, аутономне области, аутономних округа. Сваки субјект федерације, поред федералних органа, има своју извршну (по правилу, гувернера или шефа), законодавну (регионални парламенти) и судску (уставни суд субјекта) власт. Субјекти имају свој устав или статут, као и властито законодавство, које је усвојио регионални парламент. Субјекти Федерације имају по два представника у горњем дому руског парламента — Савјету Федерације. У односу са федералним органима државне власти, сви субјекти Федерације су међусобно једнаки. Субјекти имају овлашћења да рјешавају питања која су према уставу у надлежности субјеката. Субјекти Руске Федерације немају право да напусте федерацију.[1]
Remove ads
Савремено федерално устројство Русије
Особине статуса субјеката Федерације
Руску Федерације чине републике, покрајине, области, градови федералног значаја, аутономне области и аутономни окрузи, који су субјекти федерације. Табела приказује особине уставно-правног статуса, сваког типа субјекта Руске Федерације. Чланови Устава Русије који садрже релевантне одредбе су назначени у заградама.
Присаједињење Крима са Руском Федерацијом које није међународно признато, дало је два нова субјекта Руске Федерације (Република Крим и град федералног значаја Севастопољ).
| Република | |
| Покрајина, област, град федералног значаја | |
| Аутономна област | |
| Аутономни округ |
|
Распоред субјеката федерације по врстама
Remove ads
Врсте субјеката
,_disputed_Crimea_and_Donbass.svg)
Субјекти федерације су подељени на шест врста:
Списак субјеката Руске Федерације
 | Ова страница или један њен део није ажуран. Ажурирајте ову страницу како би приказивала недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Испод се налази списак тренутно постојећих субјеката Руске Федерације. На табели су субјекти федерације наведени истим редослиједом као што су наведени у члану 65. Устава Руске Федерације: републике, покрајине, области, градови федералног значаја, аутономна област и аутономни окрузи. У оквиру сваке од ових категорија субјекти су сортирани према азбуци. За сваки субјект федерације дате су главне особине и информације о њеној административно-територијалној подјели. У саставу Русије, укључујући и спорне територије, постоји 24 републике, 48 области, 3 града са федералним статусом, 9 аутономних покрајина, 4 аутономна округа и 1 аутономна област.
.svg)
.svg)
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg)
.svg)
Кодови субјеката федерације
Постоји неколико различитих врста кодирања субјеката Руске Федерације, према којима се одређују бројчане или словне ознаке за разне сврхе.
Remove ads
Друге особине територијалног устројства Руске Федерације
Групације региона Русије
Субјекти федерације груписани су у:
- 8 федералних округа (до 2010. г. — 7; 2014—2016. г. — 9);
- 12 економских рејона;
- 10 географских рејона;
- 8 природних рејона;[6]
- 4 војна округа (до 2010. г. — 6);
- 11 временских зона (2010—2014. г. — 9);
- 10 арбитражних судских округа.
Историја руског федерализма
Савремена Русија субјекте је наслиједила од Руске СФСР (са великим бројем изузетака у виду именовања и трансформације). Године 1992. руски субјекти су потписали Федерални уговор о подјели власти, који је био укључен у текст Устава РСФСР из 1978. године. Године 1993, када је усвојен садашњи Устав, укупно је било 89 субјеката. Од 1. марта 2008. године након спајања појединих региона остала су 83 субјекта федерације, а од 18. марта 2014. године након припајања Крима Русији и образовања два нова субјекта — Републике Крим и града федералног значаја Севастопоља — у саставу Руске Федерације је било укупно 85 субјеката.
Промјене у федералном устројству Русије након распада СССР
1990-е
- Са распадом СССР одржана је парада суверенитета, што је изазвало сукоб законодавства РСФСР и република у њеном саставу.
- Све совјетске социјалистичке републике у саставу РСФСР (до маја 1991. г. — АССР) постале су републике.
- Аутономне области Адигејска, Горно-Алтајска, Карачево-Черкејска и Хакашка постале су републике.
- Поједине области су преименоване: Горковска у Нижегородска, Калињинска у Тверска и Кујбишевска у Самарска.
- Пошто су сви аутономни окрузи могли да се повуку из састава области или покрајине усвајањем одређеног закона, Чукотски аутономни округ изашао је из састава Магаданске области.
- Чеченско-Ингушка АССР се подијелила на двије републике: Чеченску Републике и Ингушетију.
- Градови подређени републици РСФСР Москва и Санкт Петербург (раније Лењинград) постали су градови федералног значаја.
- Дана 31. марта 1992. године региони Руске Федерације (изузев Татарстана и Чечено-Ингушетије (Ичкерија)) потписали су уговоре о разграничењу надлежности између федерације и регионалних ограда државне власти — федерални уговор, који је укључен у садашњи устав.[7]
- Усвајањем новог Устава Руске Федерације 1993. године све републике, покрајине, области, аутономни окрузи, градови федералног значаја, такође и Јеврејска аутономна област (која је изашла из састава Хабаровске покрајине) постали су једнаки субјекти Руске Федерације.
- Сокољски рејон Ивановске области (2.100 km²) прешао је у састав Нижегородске области.
2000-е
- Дана 7. децембра 2003. године одржан је референдум о уједињењу Пермске области и Коми-пермјачког АО у Пермску Покрајину. Приједлог о уједињењу одобрен је са огромном већином гласова. Уједињење је ступило на снагу 1. децембра 2005. године.[8]
- Дана 17. априла 2005. године одржан је референдум о присаједињењу Тајмирског и Евенкијског АО Краснојарској Покрајини. Приједлог о присаједињењу је одобрен са огромном већином гласова. Присаједињење је ступило на снагу 1. јануара 2007. године.
- Дана 23. октобра 2005. године одржан је референдум о уједињењу Камчатске области и Корјачког АО у Камчатску Покрајину. Приједлог о уједињењу одобрен је са огромном већином гласова. Уједињење је ступило на снагу 1. јула 2007. године.
- Дана 16. априла 2006. године одржан је референдум о присаједињењу Устординског бурјатског АО Иркутској области. Приједлог о присаједињењу је одобрен са огромном већином гласова. Присаједињење је ступило на снагу 1. јануара 2008. године.
- Дана 11. марта 2007. године одржан је референдум о уједињењу Читинске области и Агинско-бурјатског АО у Забајкалску Покрајину. Приједлог о уједињењу одобрен је са огромном већином гласова. Уједињење је ступило на снагу 1. марта 2008. године.
2010-е
- Дана 1. јула 2012. године подручје града Москве повећано је 2,4 пута на уштрб околне Московске области.
- Дана 18. марта 2014. године на Кримском полуострву су образоване Република Крим и град федералног значаја Севастопољ.
Remove ads
Будуће федерално устројство Русије
Перспектива даљег укрупњивања региона
Спроводи се прелиминарни рад на уједињењу Архангељске области и Ненецког АО у Поморску (Архангељску, Сјеверну) Покрајину, Санкт Петербурга и Лењинградске области у Петербуршку губернију (Невску, Санктпетербуршку Покрајину), Москве и Московске области у Московски федерални округ или Московске и Тверске области у Средињшу (Подмосковску) област, итд. Међутим, процеси интеграције су замрзнути.
Remove ads
Види још
- ISO 3166-2:RU
- Административна подела Русије
- Рејони субјеката Руске Федерације
- Етимологија субјеката Руске Федерације
Напомене
- Подаци укључују и Хантија-Мансију и Јамалију
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads