Сухој Су-10

Сухој Су-10/(производ „Е「) (рус. ) је тактички бомбардер направљен у Совјетском Савезу непосредно после Другог светског рата (1947), и направљен је само један прототип.

Сухој Су-10
Сухој Су-10
Опште
Намена	бомбардер на млазни погон
Посада	4 члана (пилот, навигатор, нишанџије и нишанџија-механичар)
Земља порекла	СССР
Произвођач	пројектант: ОКБ Сухој, произвођач: Авио завод 134 (Москва)
Први лет	није полетео
Почетак производње	прототип
Уведен у употребу	прототип направљен 1947.
Повучен из употребе	извршена само статичка испитивања
Статус	прототип
Први корисник	СССР- Совјетско војно ваздухопловство
Број примерака	1
Димензије
Дужина	19,06
Размах крила	20,50
Висина	6,56
Површина крила	71,30
Маса
Празан	11.300
Нормална полетна	18.950
Макс. тежина при узлетању	21.230
Макс. спољни терет	4.000
Погон
Турбо-млазни мотор	4 х
Потисак ТММ	4 х 12,7
Ракетни мотор	4 х
Потисак РМ	4 х 5,75
Перформансе
Макс. брзина на	850
Макс. брзина на	810
Долет	1.500
Плафон лета	12.000
Брзина пењања	471

Пројектовање и развој

Налог за пројектовање бомбардера на млазни погон ОКБ Сухој је добио 26. фебруара 1946. године. Захтев је био да користи 4 турбо млазна мотора или 6 турбо млазна мотора (мотори који су тада били расположиви или у развоју). Два прототипа авиона су направљена у току 1947. године један за статичко испитивање, а други за тестирање у лету. Као помоћ у полетању авион је могао да користи 4 ракетна бустера У-5.

Намена авион је била тактички бомбардер са следећим тактичко техничким захтевима: Брзина 800 до 850 ; долет 1.200 ; плафон лета 11.000 ; максимална носивост 2.000 бомби; наоружање 4 топа калибра 20 .^[1]

Технички опис

Авион Су-10 је четворомоторни висококрилац потпуно металне конструкције на млазни погон. Конструкција трупа је полу-монокок од дуралуминијума и челика високе чврстоће. Труп је био веома простран тако да је у њега могло без проблема да стане 4.000 бомби. Крило је конзолно, трапезастог облика са благо закошеном нападном ивицом и заобљеним завршетком. Било је постављено управно на труп на коме се налазе 4 млазна мотора (било је планирано два мотора али тада Совјети нису имали тако снажне моторе па су били принуђени да уграде 4 мотора) по два (удвојена) на свако крило. Мотори Љуљка ТР-1 од 12,7 потиска су били тако постављени да је један мотор био испод, а други изнад крила. Репна крила су била са косом нападном ивицом тако да авион по свом облику подсећа на авион Су-9 само много већих димензија. Авион је био четворосед посада се састојала од пилота, навигатора, стрелца-радиооператера и стрелца механичара. Авион је био наоружан са пет топова Б-20Е калибра 20 мм. Један топ је био смештен у кљуну авиона два на горњој површини трупа иза леђа пилота, а два топа су била смештена на репу авиона. Стајни трап је увлачећи, система трицикл са предњом (носном) ногом и удвојеним точковима, која се у току лета увлачила у труп авиона и две основне ноге испод крила авиона са по једним точком које су се у току лета увлачиле у крила авиона. Ракетни мотори су били стандардна опција (бустер У-5 је имао 5,75 потиска) налазили су се по два са сваке стране трупа и могли су да раде 8 секунди, знатно су скраћивали полетни пут и време полетања.^[1]

Наоружање

Наоружање авиона: Сухој Су-10
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Број и ознака топа	5 х Б-20Е Березин
Калибар	20
Митраљез
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Укупна маса	од 1.000 до 4.000
Ракетно наоружање (ракете)

Оперативно коришћење

Прототип авиона Су-10 је направљен у Авио заводу 134 из Москве 1947. године. Пошто тестирање у ваздуху није задовољио на основу одлуке Министарства ваздухопловне индустрије авион је пребачен у МАИ- Московски Авиациони Институт где служи као наставно средство при школовању ваздухопловних ижењера.

Земље које су користиле овај авион

•  СССР

Види још

• Павел О. Сухој — авио-конструктор
• Сухој — фабрика авиона