Сфинголипидозе
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Сфинголипидозе су хетерогена група поремећаја метаболизма и складиштења липида који погађа првенствено централни нервни систем. Поремећај складиштења липида или дегенеративни поремећаја складиштења узрокован је недостатком ензима који је неопходан за катаболизам липида који садрже керамида, који се такође укључен у метаболизам сфинголипида.[1]
![]() | Овај чланак је недовршен. |
Ови поремећаји се јављају углавном у педијатријској популацији, а дегенеративну природу процеса болести генерално карактерише дифузно и прогресивно захватање неурона (сива материја) са психомоторном ретардацијом и миоклонусом (бела материја) са слабошћу и спастичношћу.
Главни чланови ове групе поремећаја су Ниман—Пикова болест,[2] Фабријева болест, Крабеова болест, Гошеова болест, Теј–Саксова болест и метахроматска леукодистрофија, генерализована ганглиозидоза. Ове болести се генерално наслеђују аутозомно рецесивно, нарочито Фабријева болест која је за Х-везана рецесивна болест. Биохемијска истраживања су идентификовала дефекте у сфинголипидозама због специфичних лизозомалних ензима. На пример, Ниман—Пикова болест нема сфингомијелиназу; Крабеовој болести недостаје галактоцереброзидаза; Гошеовој болести недостаје бета-Д-глукозидаза; метахроматској леукодистрофији недостаје сулфатаза; Теј-Саксовој болести недостаје хексосаминидаза А; а генерализованој ганглиозидози недостаје бета-галактозидаза.[1]
Гледано заједно, сфинголипидозе имају инциденцију од приближно 1 на 10.000, али и знатно више у одређеним популацијама као што су Јевреји Ашкенази. Ензимска супституциона терапија је доступна за лечење углавном Фабријеве болести и Гошеове болести, а људи са овим типовима сфинголипидоза могу живети и у одраслом добу. Други типови су генерално фатални у доби од прве до пете година за инфантилне облике, али прогресија може бити блага за јувенилне или одрасле облике.[3]
Иако тренутно не постоје доступни начини спровођења корективне терапије код ових поремећаја, коначна дијагноза је могућа и пре порођаја и после порођаја, тако да поуздану и тачну основу за дијагнозу пружа генетско саветовање.[3]
Remove ads
Епидемиологија
Преваленција појединих болести из групе сфинголипдоза је код:
- Ганглиозидозе: око 1 на 100.000 порођаја.
- Таи-Саксова болест: око 1 на 320.000 рођених.
- Гошеове болести: око 1 од 20.000 живорођених.[4]
- Ниман-Пикове болести: око 1 од 100.000.[5]
- Фарберове болести: око 1 на 100.000.
- Фабријева болест: између 1 од 40.000 и 120.000 мушкараца.[6][7][8]
- Крабеове болести: око 1 на 100.000.
- Метахроматске леукодистрофије: 1 случај у 40.000 до 1 случај међу 160.000 особа.[9]
- Волманове болести: мање од 1 на 100.000
Remove ads
Етиопатогенеза
Сфинголипидозе су хетерогена група наследних поремећаја метаболизма липида који погађају првенствено централни нервни систем. Ови поремећаји се јављају углавном у педијатријској популацији, а дегенеративну природу процеса болести генерално карактерише дифузно и прогресивно захватање неурона (сива материја) са психомоторном ретардацијом и миоклонусом (бела материја) са слабошћу и спастичношћу.[3]
Биохемијска истраживања су идентификовала дефекте у сфинголипидозама специфичних лизозомалних ензима, па тако на пример:[3]
- Ниман-Пикова болест нема сфингомијелиназу;
- Крабеовој болести недостаје галактоцереброзидаза;
- Гошеовој болести недостаје бета-Д-глукозидаза;
- Метахроматској леукодистрофији недостаје сулфатаза;
- Теј-Саксовој болести недостаје хексосаминидаза А;
- Генерализованој ганглиозидози недостаје бета-галактозидаза.
Сфинголипиди су првенствено мембрански липиди. Синтеза ових липида је потребна када се формирају ћелије. Када ћелије као што су црвена и бела крвна зрнца постану старе, уклањају се из циркулације. Њихове мембранске компоненте се секвенцијално биоразграђују хидролитичким ензимима смештеним у лизозомима унутар фагоцитних ћелија.[10]
Како се мозак развија и формирају синапсе, структуре сфинголипида могу бити поједностављене или смањена њихова количина. Оба ова процеса захтевају секвенцијалну активност серије сфинголипидних хидролаза. Повремено се јављају штетне мутације у генима који кодирају ензиме који катаболизирају сфинголипиде који узрокују смањење њихове каталитичке активности. Када дође до такве промене, долази до акумулације липида који би се нормално потпуно разградио. Акумулација може бити брза или спора у великој мери у зависности од природе мутације и њеног утицаја на активност ензима. На пример, неки пацијенти са Гошеовом болешћу са веома ниском активношћу глукоцереброзидазе имају брзу и екстензивну акумулацију глукоцереброзида у целом телу. Мозак ових беба је у великој мери оштећен, а кортикална неуронофагија је широко распрострањена. Пацијенти који показују овај фенотип класификовани су као оболели од Гошеове болести типа 2. Пацијенти са Гошеовом болешћу типа 3 касније испољавају неуропатске знаке. Већина пацијената са Гошеовом болешћу, означеном као тип 1, немају доказе о учешћу централног нервног система.[10]
Неки пацијенти са Гошеовом болешћу са веома ниском активношћу глукоцереброзидазе имају брзу и екстензивну акумулацију глукоцереброзида у целом телу. Мозак ових беба је у великој мери оштећен, а кортикална неуронофагија је широко распрострањена. Пацијенти који показују овај фенотип класификовани су као оболели од Гошеове болести типа 2.
Пацијенти са Гошовом болешћу типа 3 касније испољавају неуропатске знаке.
Већина пацијената са Гошеовом болешћу, означеном као тип 1, немају доказе о учешћу централног нервног система. Пацијенти са Гошеовом болешћу типа 3 касније испољавају неуропатске знаке.[10]
Remove ads
Класификација
Према Међународној класификацији болести десете ревизије ( МКБ-10 ), постоје:
- Е 75 Поремећаји метаболизма сфинголипида и друге болести складиштења липида .
- Е 75.0 ГМ2 ганглиозидоза: Сандхофова болест , Теј-Саксова болест, ГМ2 ганглиозидоза: НОС (без даљег навођења) , одрасли, малолетници.
- Е 75.1 Друге ганглиозидозе. ГМ1 ганглиозидоза, муколипидоза IV.
- Е 75.2 Друге сфинголипидозе. Фабријева болест, Гошеова болест, Крабеова болест . Ниман-Пикова болест . Фарберов синдром, Метахроматска леукодистрофија .
Такође се разликују:
- Ганглиозидозе:
- ГМ1 ганглиозидоза
- ГМ2 ганглиозидоза :
- Теј-Саксова болест ( са варијантама ),
- Сандхофова болест
- АБ варијанта ГМ2 ганглиозидозе
- Гликолипидозе:
- Глукоцереброзидозе:
- Гошеова болест (са подтиповима).
- Фосфолипидозе:
- Ниман-Пикова болест (сфингомијелинска липидоза)
- Фарберова болест (недостатак церамидазе)
Упоредни приказ
Remove ads
Терапија
У овом тренутку, доступан је само ограничен број стратегија за лечење пацијената са метаболичким поремећајима складиштења. Међу њима су најзначајније:[10]
Трансплантација органа
Трансплантација органа, алографтима органа углавном је неефикасна.[10]
Трансплантација коштане сржи
Трансплантација коштане сржи, може излечити пацијенте са Гошеовом болешћу типа 1. Због ризика који су тренутно повезани са овом процедуром, само мали број пацијената са Гошеовом болешћу типа 1 је примио трансплантацију коштане сржи.[10] Неколико пацијената са типом 3 (хронична неуронопатска) Гошеове болест је такође лечено на овај начин, са променљивом клиничком користи.Ензимска терапија Ензимска супституциона терапија је веома ефикасна за пацијенте са типом 1 Гошеове болести. Примаоци су показали значајно побољшање анемије, тромбоцитопеније, хепатоспленомегалије, оштећења скелета и квалитета живота.[11] Рекомбинантна глукоцереброзидаза је ефикасна као и плацентни ензим који је коришћен у раним испитивањима и брзо замењује употребу плаценталне глукоцереброзидазе.
Терапија ензимима
Одговор на терапију замене ензима је накнадно процењен код пацијената са типом 3 (хронична неуронопатска) Гауцхерова болест. Још једном, хематолошке и системске манифестације су се драматично побољшале.[12] Међутим, постоји велика неизвесност у погледу ефекта овог третмана на неуролошке манифестације. Само мала количина интравенозно примењене глукоцереброзидазе могла је да се открије у цереброспиналној течности, а јављала се само са високим дозама глукоцереброзидазе. Код неких пацијената су постојале биохемијске индикације смањења оптерећења Гошеових ћелија у одељку можданог ликвора. Штавише, чинило се да је код неколико пацијената који су показали хоризонталну парализу погледа дошло до побољшања ове абнормалности. Међутим, није примећена значајна корист код пацијената са тешким миоклоничним нападима. Остаје да се утврде дугорочни ефекти терапије замене ензима код пацијената са типом 3 Гаушерове болести.
Генска терапија
Многи истраживачи постају заинтересовани за генску терапију. Овај приступ изгледа посебно привлачан за пацијенте са Гаушеровом болешћу типа 1, јер трансплантација коштане сржи може бити лековита. Спроведенесу претклиничке студије о генској терапији за Гошеову болест код глодара и нељудских примата. Охрабрени налазима, истраживачи су предузели даља испитивање генске терапије и приметили пролазно обележавање малог процента ћелија периферне крви са нормалним трансгеном глукоцереброзидазе.[13]
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads