Тамбура

Тамбура је жичани инструмент који се развио од инструмента познатог већ у старој култури Месопотамије и Египта.^[1]

Тамбура

Мађарска прим тамбура
Сродни инструменти
Жичани инструменти

Тамбурица и чело тамбурица

Опис

Тамбуре се израђују од дрвета, углавном јавора, а предње даске израђене су од одређених врста четинара које имају изразита резонантна, акустична својства. Врхунски израђени инструменти раде се ручно, по правилу од стране старих мајстора који тајне израде чувају и преносе „с колена на колено“. Познате су Кудликове, Боцанове, Тормине, Гезове тамбуре. Постоји више врста тамбура: прим, басприм, Е-басприм, контра, чело, бегеш или тамбурашки бас који је сличан контрабасу. Најсличније су гитарама, а по сличном принципу се добија и тон. Технике свирања и начини, разуме се, потпуно се разликују.

Штимови

Музеј тамбурице, Нови Сад

Штимови тамбура се разликују.. Постоје два основне врсте штима.. Фаркашев који се претежно користи у западном делу Хрватске, те Сремски штим који је заступљен у Војводини а и преовлађује на свим територијама где се свира тамбура.^[2]

Основна разлика између ова два штима је у висини штимања прве жице на појединим инструментима, те се у Фаркашевом штиму прва жица басприма (брача) штимује на Г, те стога тај штим носи и назив Г-штим, док се у Сремском штиму прва жица басприма (брача) штимује на тон А (обично 440-444 херца), па тај штим још носи и назив А-штим.^[3]

По инструментима Сремски (А-штим) изгледа овако:

Прим	е, х, фис, цис
А-басприм	а, е, х, фис
Е-басприм	е, х, фис, цис
Контра	е, х, гис, е
Чело	а, е, х, фис
Бас	а, е, х, фис

Тамбурица самица

Главни чланак: Самица (тамбура)

Тамбурице самице карактеристичне су за динарску културу. Због своје мелодијско-хармонској природе традиционално се користе као солистички инструменти, због чега се и зову „самице” назив). Чак и када се свирају здружено, све имају исту функцију.

Познати тамбураши

• Марко Нешић
• Јаника Балаж

Види још

• Саз
• Тамбураши, тамбурашке праксе