Танкослојна хроматографија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Танкослојна хроматографија представља подврсту течне планарне хроматографије код које је стационарна фаза нанета на равну површину.[1] Као хроматографски сорбенти се обично употребљавају чврсти, порозни материјали релативно велике специфичне површине. Кретање супстанци у условима танкослојне хроматографије условљено је двема силама међусобно супротног деловања: елуционом моћи мобилне фазе и способношћу сорбента да задржи одвајане супстанце на својим површинским активним центрима.
Код хроматографија на танком слоју се углавном користе чврсте стационарне фазе, па се према томе механизам одвајања заснива углавном на адсорпцији. Способност сорбента да ступи у интеракције са испитиваним супстанцама зависи од више фактора, од којих су најважнији специфична површина сорбента, густина слободних активних центара по јединици површине сорбента и енергија интермолекулских интеракција између раздвајаних супстанци и активних центара на површини сорбента.
Remove ads
Сорбенти
Специфична површина сорбента зависи од његове хемијске структуре и технологије производње. Број ефективних активних центара на површини сорбента такође зависи од његове структуре, а у случају поларних неорганских сорбената и од степена покривености активних центара молекулима воде. Енергија међумолекулских интеракција раздвајаних супстанци и активних центара стационарне фазе зависи од хемијске природе како сорбента, тако и одвајане супстанце (сорбенда).
Најчешће примењивани сорбенти у танкослојној хроматографији су силика-гел, алуминијум-оксид, целулоза, амино-пропил-модификовани силика-гел и слично. Подела сорбената према класама који се примењују су наведени у табели.
Remove ads
Принцип рада
Види још
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads