Тај-кадајски језици

Тај-кадајски, таи-кадаи, кра-даи, кра-дајски или сијамски језици су језичка група од око 70 језика у југоисточној Азији и на југу Кине. Сви језици у породици су тонални, укључујући тајландски и лаоски, националне језике Тајланда и Лаоса.^[2] Око 93 милиона људи говори Кра-Дај језике; 60% њих говори тајландски.^[3] Ethnologue наводи 95 језика у породици, од којих су 62 у тајској грани.^[4]

Кра-дај
Tai–Kadai, Daic
Етницитет	Дајски народи
Географска распрострањеност	Јужна Кина, Хајнанско острво, Индокина, и Северна Индија
Језичка класификација	Један од светских примарних језичких фамилија
Прајезик	Прото-кра–дај
Подподела	Крајски Кам–суиски Лакијски Бјаоски Бески Тајски Хлајски
Глотолог	taik1256[1]
Дистрибуција тај–кадајске језичке фамилије.   Крајски   Кам–суиски   Бески   Хлајски   Северни тајски   Централни тајски   Северозападни тајски

Таи-кадаи језици (сива боја, испод црвене) на мапи језичких породица света

Распрострањеност таи-кадаи језика

Кра   Кам-суи   Бе   Хлаи

Северни таи   Централни таи   Југозападни таи

Тај-кадајски језици чине три подгрупе:

• хлајски језици (2 језика, 800 хиљада говорника)
• кадајски језици (9 језика, 95 хиљада говворника)
• кам-тајски језици (58 језика, 82 милиона говорника)

Прве две подгрупе језика се срећу на кинеском острву Хајнан.

Имена

Назив „Кра–Деј“ је предложио Вира Остапират (2000), пошто су Кра и Деј реконструисани аутоними кра и тај грана респективно.^[5] „Кра–Деј“ је од тада користила већина стручњака који раде на лингвистици југоисточне Азије, укључујући Норквест (2007),^[6] Питајапорн (2009),^[7][8] Бакстер & Сагарт (2014)^[9] и Енфилд и Комри (2015).^[10]

Назив „Тај–Кадај“ се користи у многим референцама, као и у Ethnologue и Glottolog, али Остапират (2000) и други сугеришу да је проблематично и збуњујуће, дајући предност имену „Кра–Дај“.^[5] „Тај–Кадај“ потиче од застареле поделе породице на две гране, Тај и Кадај, које је први предложио Пол К. Бенедикт (1942).^[11] Године 1942. Бенедикт је ставио три Кра језика (гелаоски, Лакуа (кабјаоски) и лачки) заједно са хлајским у групу коју је назвао „Кадај”, од ка, што значи „особа” у гелаоском и лакуанском (кабјаоски) и Дај, облику аутонима хлајског.^[11] Бенедиктова (1942) група „Кадај“ заснивала се на његовом запажању да крајски и хлајски језици имају бројеве сличне аустронезијским. Међутим, ова класификација је сада универзално одбачена као застарела након што је Остапират (2000) показао кохерентност крајског огранка, који се не сврстава у подгрупу са хлајским огранком као што је Бенедикт (1942) предложио. „Кадај“ се понекад користи за означавање целе породице Кра-Дај, укључујући и Солнитов рад (1988).^[12][13][14] Додатно је збуњујуће што неке друге референце ограничавају употребу „Кадаја” само на крајски огранак породице.

Назив „Дејк“ користи Роџер Бленч (2008).^[15]

Одлике

Тај-кадајски језици су језици са од 3 до 9 различитих мелодијских акцената. По правилу су моносилабички (речи се састоје из једног слога), и немају морфологију (конјугацију, декилнацију). Ред речи је најчешће по правилу: субјекат-глагол-објекат. Атрибути и именичке одредбе долазе иза именица које описују.

Значајнији језици

Језици из ове групе по броју говорника:

• Тајландски (46 милиона, југозападни таи)
• Исан (са 20 милиона говорника, исан представља варијанту лаоског језика која се говори на Тајланду)
• Северни жуанг (10 милиона, северни таи)
• Лана (6 милиона, југозападни таи)
• Пак-тајски (5 милиона, југозападни таи)
• Јужни жуанг (4 милиона, централни таи)
• Лаоски (око 5 милиона, не рачунајући говорнике исана, југозападни таи)
• Шан (3 милиона, југозападни таи)
• Донг (2,4 милиона, кам-суи)
• Буји (2 милиона, северни таи)