Тврдица (Молијер)
комедија у пет чинова и у прози коју је 9. септембра 1668. написао Молијер From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Тврдица (фр. ) је комедија у пет чинова и у прози коју је 9. септембра 1668. написао Молијер.
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Књижевност. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. (01. 2012.) |

Remove ads
Анализа дела
Молијер није одбацио ни комику заплета, ни комику ситуације, па чак ни романескне неочекиваности у радњи и расплету, али се тиме ни издалека не исцрпљује његов репертоар. Једно од његових најбољих, ако не и најбоље, дјело је свакако „Тврдица“. Маштовито осмишљен заплет испреплетани ликови и осјећања, мистерија и шарм старине остављају читаоца без даха, док покушава да открије расплет. Али ријетки су они чији дух може да се мјере са генијалношћу Писца. Оно што је засмијавало и очаравало масе у седамнаестом вијеку, још увијек је актуелно. Љубав, једина тема, која никада не мијења облик, која не стари и не умире, била је честа инспирација и Молијеру. Због љубави два човјека више нису отац и син, него сурови ривали у борби за дјевојчину наклоност. У причама и позоришним комадима тога доба, позитивни женски ликови су, обавезно, лијепе, чедне, смијерне, пожртвоване дјевојке, попут Молијеревих Елизе и Марјане. На њиховом путу ка срећи, по правилу стоји или сиромаштво (Маријана), или строг и неправедан отац (Харпагон-Елизин отац). Мушки ликови су као по правилу младићи витешког понашања спремни на све да добију даму, коју желе. Такве улоге Молијер је додијелио Валеру и Клеанту. Поред читаве галерије ликова, који су ту да учине представу, што стварнијом, заслужену пажњу посвећујемо Фросини, сплеткашици и проводаџики доброга срца, која на крају помаже младима да остваре своју љубав. Молијер се побринуо и за ужасну трагедију (бродолом), која је раставила породицу. Стари Анселмо, отац младог Валера који је заљубљен у Елизу, треба дотичном да се ожени. За то је, наравно, заслужан стари тврдица Харпагон, коме „без мираза“ замјењује (адекватно) и кћеркину срећу, и љубав, и огромну разлику у годинамa.
Remove ads
Ликови у делу
| ХАРПАГОН | отац Клеантов и Елизин, заљубљен у Маријану, |
| КЛЕАНТ | син Харпагонов, заљубљен у Маријану |
| ЕЛИЗА | ћерка Харпагонова, заљубљена у Валера |
| ВАЛЕР | син Анселмов, заљубљен у Елизу |
| МАРИЈАНА | заљубљена у Клеанта |
| АНСЕЛМО | отац Валеров i Маријанин |
| ФРОСИНА | сплеткашица |
| ЖАК | кувар и кочијаш |
| ЛА ФЛЕШ | слуга Клеантов |
| КЛОДА | служавка Харпагонова |
| БРЕНДАВОАН, ЛА МЕРЛИШ | лакеји Харпагонови |
| КОМЕСАР И ПИСАР |
Remove ads
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads
