Теодор I Монфератски

Теодор I Палеолог (око 1270. - 24. април 1338) био је византијски принц из династије Палеолога и маркиз од Монферата од 1306. до своје смрти.^[1]

Теодор I Палеолог
Датум рођења	1290.
Место рођења	Константинопољ,
Датум смрти	24. април 1338.
Место смрти	Трино,
Потомство	Јоланда Палеолог од Монферата, Јован II Монфератски
Родитељи	Андроник II Палеолог Ирина од Монферата
Претходник	Јован I Монфератски
Наследник	Јован II Монфератски

Теодор Монфератски био је син цара Андроника II Палеолога и његове друге супруге царице Јоланде-Ирине, маркизе од Монферата. Како је византијски престо био осигуран Андрониковој деци из првог брака, царица Ирина је покушала да за деспота Теодора и његовог брата деспота Димитрија обезбеди територијалне апанаже у оквиру Византијског царства. Међутим, таква подела државне територије била је неизводљива крајем 13. века.^[2]

Почетком 14. века ипак се појавила могућност да деспот Теодор дође до уносног поседа. Његов ујак Јован I, маркиз од Монферата био је без наследника и било је уговорено да га сестрић деспот Теодор наследи. Када је маркиз Јован I умро 1305. монфератска династија Алерамичи је изумрла. Маркиз Теодор I је 1306. године, приспео у Ђенову одакле је наставио у Монферат. Монфератске територије су у то време покушали да поделе Манфред IV, маркгроф од Салуца, и краљ Карло II Анжујски, напуљски краљ. Маркиз Теодор I је успео да се избори са овим противницима, делимично захваљујући миразу који му је 1307. године, донела Аргентина, ћерка ђеновљанског аристократе Опичина Спиноле. Маркизу Теодору I Палеологу, Монферат је 1310. године, као посед потврдио цар Светог римског царства Хенрик VII.

Захваљујући махинацијама своје мајке маркиз Теодор I је чак покушао да се докопа и српског престола. Теодорова млађа сестра краљица Симонида била је удата за краља Стефана Уроша II Милутина Немањића и византијска страна је очекивала да краља Стефана Уроша II Милутина наследе његови и Симонидини потомци. Краљица Симонида Палеолог је пак била нероткиња и царица Ирина Монфератска је покушала да своје синове деспота Димитрија и маркиза Теодора I учини озбиљним претендентима на српску круну. Деспот Димитрије је у Србији боравио 1314. године, а маркиз Теодор I Монфератски крајем 1316. године, али се ниједан од византијских принчева није могао одржати у Србији.

Маркиз Теодор I Палеолог је са маркизом Аргентином имао троје деце:

• маркиз Јован II (1338 - 1372), сињор Асти (1339 -1340; 1356 - 1360; 1361 - 1372), царски викар у Италији; наследио оца као маркиз од Монферата,
• Јоланда, која се касније удала за савојског грофа Амиона,
• и још једног сина који се звао Јован, рођен 1312. године, који је 1345. године, погинуо у бици код Гаменарија.

Маркиз Теодор I је усмерио своје снаге да ојача Монферат без превише освајачких похода. Да би побољшао управљање земљом, одлучио је да сазове парламент. Парламент се бавио управљањем земљом, опорезивањем и војном одбраном.

Маркиз Теодор I се интересовао за проблем раскола између западне и источне цркве, и на захтев папе Јована XXII користио је своје везе на византијском двору да побољша односе између Папске државе и Византије.

Породично стабло

16. Алексије Дука Палеолог

8. Андроник Дука Комнин Палеолог

17. Ирина Комнина

4. Михаило VIII Палеолог

18. Алексије Комнин Палеолог

9. Теодора Анђелина Палеологина

19. Ирина Комнина Анђелина

2. Андроник II Палеолог

20. Исак Дука Ватац

10. Јован Дука Ватац

5. Теодора Дукина Ватацина

22. Јован Комнин Анђел

11. Евдокија Анђелина

1. Теодор Палеолог

24. Вилијам VI Монфератски

12. Бонифације II Монфератски

25. Берта од Клавесана

6. Вилијам VII Монфератски

26. Амадео IV Савојски

13. Маргарета Савојска

27. Ана Бургундска

3. Ирина од Монферата

28. Фернандо III од Кастиље

14. Алфонсо X од Кастиље

29. Елизабета Швапска

7. Беатриче од Кастиље

30. Ђауме I од Арагона

15. Јоланда од Арагона

31. Јоланда Угарска