Теорема дедукције
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
У математичкој логици, теорема дедукције гласи да ако се формула може дедуковати из , онда се импликација може показати (то јест дедуковати из празног скупа). Симболички написано, ако , онда
Теорема дедукције се може уопштити на било који коначни низ формула-претпоставки тако што се од
, добије , и тако даље док се не добије
.
Теорема дедукције је метатеорема: користи се за дедуковање доказа у датој теорији мада сама није теорема те теорије.[1]
Дедукциона мета-теорема је једна од најважнијих мета-теорема. У неким логичким системима, узима се као правило извођења, правило које уводи "→". У другим системима, доказивање ове теореме из аксиома је први велики задатак у доказивању да је логика комплетна. Обично је врло тешко да се докаже било шта у исказној логици без коришћења метатеореме дедукције, а то обично постане прилично лако ако ова метатеорема може да се користи.
Remove ads
Примери дедукције
Доказати аксиому 1:
- 1. хипотеза
- 2. друга хипотеза
- 3. понављање 1
- 4. дедукција из 2 у 3
- 1. хипотеза
- 5. дедукција из 1 у 4,
Доказати аксиому 2:
- 1. хипотеза
- 2. хипотеза
- 3. хипотеза
- 4. модус поненс 3,2
- 5. модус поненс 3,1
- 6. модус поненс 4,5
- 7. дедукција из 3 у 6
- 2. хипотеза
- 8. дедукција из 2 у 7
- 1. хипотеза
- 9. дедукција из 1 у 8,
Искористити аксиому 1 да се покаже :
- 1. хипотеза
- 2. аксиома 1
- 3. модус поненс 2,1
- 4. дедукција из 1 у 3,
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads