Тепчија

Тепчија је у српским средњовековним земљама био дворски и провинцијски функционер који се бринуо о одржавању владаревих земљишних поседа.

Тепчија Градислав и његова жена на фрески манастира Трескавац

Историја

Први по имену познати велики тепчија јесте тепчија Обрад који је вршио службу у доба владавине краља Владислава (1234-1243). У време владавине краља Милутина се помињу велике тепчије Хардомил, Кузма и Владоје. У Босни су тепчије посведочене од времена владавине бана Матије Нинослава (друга четвртина 13. века). Први познати тепчија у Босни јесте тепчија Радоња. После 1366. године углед тепчије у Босни нагло је опао, али је свака земља у својој управи имала тепчију. У Босни 15. века више нема ни казнаца ни тепчија.^[1]

Дужности

Тепчија су у државној управи рангиране одмах иза казнаца. Основна дужност тепчије било је старање о владаревим земљишним поседима. Тепчија је тесао међе селима која су непосредно припадала владару. Тепчије имају своје помоћнике или службенике који им помажу у пословима. Тепчије се појављују и у судским споровима, вероватно око земљопоседа.^[2]

Дворани са титулом тепчије постојали су у Хрватској још у другој половини 11. века док се у Србији и Босни јављају касније, тек у првој половини 13. века.^[2] То, међутим, не значи да тепчије нису постојале пре 13. века. Истовремено са тепчијом је у Хрватској постојао тепчица који је вероватно био надлежан за жупу. У Босни су тепчије постојале током 13. и 14. века. Истовремено је постојало неколико тепчија, обично двојица или тројица. У држави Немањића постојао је велики тепчија, тепчија и мали тепчија. Док је у служби обласног господара, он се називао једноставно тепчија. Велики тепчија је био на владаревом двору, док је мали тепчија највероватније службу вршио по жупама или на нешто већем подручју.^[2] У Босни су тепчије постојале у бановинама Усори и Босни, вероватно и у Доњим Крајевима, а свакако у Хумској земљи која је 1332. године ушла у састав босанске државе. Титула великог тепчије угасила се у средњовековној Србији пре царског крунисања Стефана Душана (1346).^[2]

Познате тепчије

У Србији

• Обрад (око 1230), велики тепчија Стефана Владислава^[3].
• Добравац (око 1280), служио кнегињу Хума.^[4]
• Кузма (око 1306), служио Милутина.^[5]
• Хардомил, служио Милутина.^[6]
• Владоје (око 1326), служио Стефана Дечанског.^[4]
• Мишљен (око 1330), велики тепчија, служио Стефана Дечанског.^[4]
• Градислав (око 1337-1345), служио Стефана Душана

У Босни

• Радоња (око 1240), служио Матеја Нинослава
• Вучин
• Радослав (око 1326-1329), служио Дабишу
• Милат (око 1359), служио бана Твртка у Хуму
• Батало (око 1391-1404), господар жупе Лашве
• Сладоје (помиње се у повељи бана Твртка I Котроманића од 1. јуна 1367. године.)

Види још

• Казнац