Теците сузе моје, рече полицајац

Теците сузе моје, рече полицајац (енгл. ) роман је Филипа К. Дика (енгл. ), америчког писца научне фантастике. Роман је написан 1974. године, а преведен на српски језик 1988. године.

Теците сузе моје, рече полицајац
Српско издање из 1988. године
Настанак и садржај
Ориг. наслов	Flow My Tears, the Policeman Said
Аутор	Филип К. Дик
Земља	САД
Језик	енглески
Издавање
Датум	1974.
Превод
Преводилац	Александар Б. Недељковић

О делу

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Главни лик Џејсон Тавернер је позната музичка и телевизијска звезда, богата и славна.^[1] Џејсон Тавернер се буди једног јутра и постаје потпуно непозната личност за свет око себе.^[2] Он постаје ходајући објекат за кога нико никад није чуо, не постоје никакви подаци о његовом рођењу и нико га не препознаје.^[3] Свет и Америка су приказани у будућности у тоталитарном полицијском режиму. Полицијски апарат је изузетно јак и нема слободе друштва.^[4] Писао је романе и кратке приче од којих се већина појавила у часописима научне фантастике током његовог живота. Дело плени несвакидашњим односима појединаца, заплетом и атмосфером, као и погравањем стварности и опсене.^[1] Борба за опстанак се подразумева, а без личних документа особа као и да уопште и не постоји. Атмосфера је блејдранеровска, а заплет подсећа на зону сумрака.^[5][6]

Ликови

• Џејсон Тавернер, главни лик романа, певач и шоу звезда.
• Хедер Харт, певачица, љубавница Цејсона Тавернера.
• Мери ен Доминик, уметница, прави кухињско посуђе и вазе врхунског дизајна и квалитета.
• Кети Нелсон, фалсификаторка различитих докумената.
• Феликс Бакман, генерал полиције.
• Алис Бакман, сестра генерала полиције, близнакиња и његова жена.
• Рут Ре, жена која је помагала Џејсону.
• Мерилин Мејсон, штићеница Џејсона Тавернера која је прижељкивала његову славу у својој блиској будућности.
• Еди, рецепционар који је повезао Џејсона са Кети Нелсон.
• Мак Налти, полицајац који је први пут ухапсио Џејсона Тавернера.

Награде

Роман је добио 1975. године меморијалну награду Џон В. Кембел, а имао је током година више номинација. Номинован је 1974. године за награду Небула, а 1975. је номинован за две награде (Хуго и Локус).^[7]