Тиквешка котлина

Тиквешка котлина део је композитне долине Вардара између Велешке клисуре на северу и Демир Капије на југу. Налази се на територији Северне Македоније, у средњем Повардарју, са обе стране Вардара и око ушћа његових већих притока - Брегалнице, Црне реке и Бошавице. Она је једна од највећих котлина у Македонији са површином од 2 518 km².

Тиквешка котлина
Дужина	50 km
Ширина	40 km
Водоток	Вардара

Надморске висине у котлини крећу се од 100 до 2 166 m. Издуженог је облика, дугачка 50 кm а широка 40 кm. Формирана је тектонским покретима у Неогену, а касније и деловањем древног Тиквешког језера.

Котлину карактеришу равни и таласасти терени. Равни део котлине, чије су најчешће надморске висине од 75 до 200 m, захвата површину од око 350 km².

Ограничена је планинама различите висине. Са западне стране ограничавају је планине Кожуф, Козјак, Дрен и Клепа а са источне стране границу котлине представљају река Иланџа, Конечка планина, Градешка планина и планина Плавуш.

Због свог великог пространства котлина никада није представљала једну управно-административну целину.

У котлини је смештена позната културно-историјска област Тиквешија.

У њој се налазе 4 градска насеља и привредна центра - Кавадарци, Неготино, Демир Капија и Градско. Ова насеља развила су се услед њене знатне величине и саобраћајне полицентричности. Саобраћајне линије укрштају се у више тачака па је ова област, и у ранијим историјским епохама, истовремено имала по неколико градских насеља као што су Стоби, Антигона, Тиквеш , Просек и др.^[1]