Тимотеј II Цариградски
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Тимотеј II Цариградски (грч. ; умро 3. септембра 1620) био је васељенски патријарх Цариграда од 1612. до 1620.
Живот
Тимотеј Мармаринос је рођен у Бандирми,[1] на јужној обали Мраморног мора. Дана 28. фебруара 1601. године постао је митрополит Патраса, дужност коју је обављао све док није постао патријарх Цариградски. Након свргавања Неофита II Цариградског у октобру 1612. године, Цариградска црква је привремено остављена на бригу Кирила I Цариградског као местозаступника због његовог положаја грчког патријарха Александрије. Кирило I је био близу именовања за патријарха, али су се четири епископа успротивила и издејствовала су избор Тимотеја II, једног од њих, за патријарха захваљујући обећању османском султану да ће повећати годишњу чланарину коју плаћа Патријаршија на 8000 куруша. Тако је, након 21 дана међувладања, Лукарис одустао и у новембру 1612. године Тимотеј II је постао патријарх Цариградски.
Тимотеј II је остао жестоки противник Кирила I, кога је приморао да се повуче на Свету Гори. Тимотеј II је добио налог за хапшење Кирила I, али је овај потоњи побегао назад у Александрију у Египту.[2] Тимотиј II је такође осудио Кирила I као лутерана.
Разлог за Тимотејево противљење Кирилу I није потицао из било каквог слагања са главним непријатељима овог другог, тј. католицима, који су се противили пропротестантском ставу Кирила I. Тимотеј II је такође задржао антикатолички став, чак и ако је 1615. године написао писмо поштовања папи Павлу V.[3]
Године 1614. Тимотеј II је обновио и проширио малу цркву Светог Ђорђа у Фанару, која је од 1601. године постала седиште Патријаршије.[4]
Тимотеј II је преминуо 3. септембра 1620. године,[5] или у марту 1621. године према другим изворима. У то време су се шириле гласине да је отрован на вечери коју је приредио холандски амбасадор,[3] присталица Кирила I, али не постоје докази за ту тврдњу.
Remove ads
Напомене и референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads