Праве сове
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Праве сове (лат. Strigidae) једна су од две фамилије у оквиру реда сова ().
Remove ads
Опис
Имају крупне, избуљене и округле очи на предњој страни главе које им омогућавају да добро процене удаљеност и брзину плена.<rеf name = "HBW">Marks, J. S.; Cannings, R.J. and Mikkola, H. (1999). "Family Strigidae (Typical Owls)"</ref> Имају 100 пута бољи вид од човека. Очи сова су непокретне, као и код већине птица па зато морају да окрећу главу да би преусмериле поглед. Главу могу окренути и до 180°, док се за неке тврди да могу и до 270°.
Сове могу да виде на јако великим удаљеностима, посебно ноћу. С друге стране, не могу да виде ништа што је ближе од десетак центиметара.
Док друге птице имају, по правилу, мале округле слушне отворе, код сова су ти отвори вертикално издужени и готово дуги скоро колико и сама глава. Међутим, слушни отвори им нису смештени симетрично - десни је мало изнад левог. Та асиметрија је од врсте до врсте мање или више изражена, али постоји код свих. Осим тога, многе сове имају упадљив „вео“ око очију од паперјастог венца који усмерава звук према ушима. Заједно с пернатим ушима, тај вео им служи за показивање расположења и често су упадљиве боје. Улогу слушних шкољки играју кратка и тврда пера која су смештена испред и иза слушног отвора и помажу при одређивању смера звука. Из истог разлога, сове имају ширу лобању него већина птица.
Крила сова су велика, широка, дуга и заобљена. Као и код других птица грабљивица, и код већине врста сова женке су веће од мужјака.[1]
Због својих ноћних навика, код ових животиња је изражен полни диморфизам у виду разлика у њиховом перју. Перје је мекано и у основи има паперје, што омогућава тихе летове. Прсти и стопала су обрасли крзном, што је посебно изражено код врста које живе на већим географским ширинама.[2]
Remove ads
Исхрана
Сове углавном лове ноћу, пажљиво вребају свој плен, а када га угледају готово нечујно се спусте и нападну. Совино перје је врло мекано, а посебно је прилагођено перје на крилима које на предњем крају има назубљен руб. Све то заједно помаже да совин лет буде потпуно нечујан и чини је вештим ловцем. Она чује тако добро да пленов положај може одредити слухом, тако да може ловити и у попуном мраку. Прехрана јој је разнолика, лови мале сисаре, птице, водоземце и инсекте.
Remove ads
Размножавање
Паре се у пролеће и парови остају заједно цели живот. Удварање започиње у фебруару и исказује се гласним лупањем кљуном и тихим лепетањем крилима. Прикладна места за гнежђене женка бира у дупљама старих стабала или празним гнездима других грабљивица. Женка снесе 2-5 јаја и сама седи на њима док јој мужјак само доноси храну. Мали птићи након излегања у гнезду остају пет недеља и тек онда почињу да лете. Када постану самостални, мајка их тера из гнезда тако да морају да потраже своје властито подручје.
Паразити
Птичја маларија или Plasmodium relictum погађа сове и посебно, 44% северних и калифорнијских пегавих сова има 17 сојева паразита. Као што је поменуто у горе наведеном одељку о конкуренцији, пегаве и пругасте сове су у конкуренцији тако да њихово преклапање може довести до тога да паразит плазмодијума има више домаћина у концентрисаном подручју, али то није сигурно.[3]
Систематика
Породицу Strigidae увео је енглески зоолог Вилијам Елфорд Лич у водичу за садржај Британског музеја објављеном 1820. године.[4][5]
Молекуларно филогенетско истраживање сова од стране Џесија Салтера и сарадника објављено 2020. године показало је да је породица Strigidae подељена на две сестринске кладе и да су неки од традиционалних родова били парафилетски. Постављање три монотипска рода остало је неизвесно због деградиране природе доступне ДНК.[6] На основу ових резултата Френк Гил, Памела Расмусен и Дејвид Донскер ажурирали су онлајн листу светских птица коју воде у име Међународног орнитолошког комитета (МОК).[7]
Кладограм у наставку је заснован на резултатима студије Салтера и сарадника објављене 2020. године.[6] Подфамилије су оне које су дефинисали Едвард Дикинсон и Џејмс Ван Ремсен млађи 2013. године.[8] Генетска студија објављена 2021. године сугерише да би род Scotopelia могао бити уграђен у Ketupa.[9]
| Strigidae |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Скоро 200 врста сова распоређено је у следеће родове:
- Genus Megascops – око 20 врста
- Genus Otus – око 45 врста
- Genus Pyrroglaux
- Genus Margarobyas
- Genus Ptilopsis – 2 врсте
- Genus Mimizuku
- Genus Bubo – око 25 врста
- Genus Strix – неких 19 врста, укључујући 4 претходно класификованих у род Ciccaba
- Genus Ciccaba – 4 врсте су пренете у род Strix
- Genus Lophostrix
- Genus Jubula
- Genus Pulsatrix – 3 врсте
- Genus Surnia
- Genus Glaucidium – 30–35 врста
- Genus Xenoglaux
- Genus Micrathene
- Genus Athene – 2–4 врсте (зависно од тога да ли су родови Speotyto и Heteroglaux укључени или не)
- Genus Aegolius – 4 врсте
- Genus Ninox – неких 20 врста
- Genus Uroglaux
- Genus Pseudoscops
- Genus Asio – 6–7 врста
- Genus Nesasio
Изумрли родови
- Genus Mascarenotus – 3 врсте (изумрла око 1850)
- Genus Sceloglaux (изумрла 1914?)
Праисторијски родови
- Genus Grallistrix – 4 врсте
- Grallistrix auceps
- Grallistrix erdmani
- Grallistrix geleches
- Grallistrix orion
- Genus Ornimegalonyx – 1–2 врсте
- Ornimegalonxy oteroi
- Ornimegalonyx sp. – вероватно подврста врсте O. oteroi
- Genus Asphaltoglaux
- Asphaltoglaux cecileae
Фосили
- Mioglaux (Касни олигоцен? – рани миоцен) – укључује "Bubo" poirreiri
- Intulula (Рани/средњи миоцен) – укључује "Strix/Ninox" brevis
- Alasio (Средњи миоцен) – includes "Strix" collongensis
Неразрешена систематика:
Remove ads
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads