Тракција (физикална медицина)

Тракција, извлачење, истезање, екстензија, (лат. )^[1] јесте пасивна кинезитерапијска метода физикалне медицине којом се спроводи истезање појединих делова тела применом механичке силе.^[2] Истезањем се повећава простор између пршљенова и ствара осећај олакшања, смањењем притиска у зглобовима и појединим деловима кичменог стуба, због релаксације паравертебралних мишића и смањења притиска (компресије) на коренове живаца.^[3]

Тракција (физикална медицина)
Класификација и спољашњи ресурси

Механизам дејства

У току тракција (истезања) на кичмени стуб се делује различитим силама:^[4]

• на вратни део силама од 5-8 kPa,
• на слабински (лумбални) силама од 12-13 kPa,

Тракцијом се постиже размицање апофизних зглобова (међупршљенски зглобићи), што доводи до повећања међупршљенског отвора за 1-2 мм, и на тај начин деблокира међупршљенске зглобове и истеже лигаменте, меко ткиво, и opušta паравертебралну мускулатуру и увећава покретљивост зглобова.^[4]

Тракција може створити и негативан притисак у међупршљенском простору, што има позитиван учинак на смањење протузије дискуса - нуклеус пулпозуса (лат. ) ^[а]

Продуженом умереном вучном силом истежу се мишићи, тетиве, лигаменти и дискуси, што смањује компресију на међупршљенске зглобове и укљештене и иритацијом оштећене, коренове кичмених нерава и крвних судова и на тај начин повећава покретљивост кичме и смањују бол.^[4]

Врсте тракције

Тракција или извачење може бити;^[5][6]

Врсте тракције	Карактеристике тракције
Према трајању	Континуирана (неколико сати дневно у трајању од 10-14 дана) Интермитентна (ритмичко истезање у кратком временском размаку)
Према положају тела	Вертикална Хоризонтална
Према месту извођења	Тракција у води Тракција ван воде (на сувом)
Остале врсте тракција	Хармонична Мануелна - ручна Помоћу апарата Прогресивна, Аутотракција (изводи је сам болесник).

Индикације

Масовна примена тракције на одељења за гипсане случајеве: у коме су сви пацијенти са ногама у положају тракције.

Тракција се примењује код;

• Дискорадикуларни конфликт
• Дегенеративна болест зглоба са сужењем међузглобног простора (у почетној фази)
• Дискоидни бол са (грчем) спазмом паравертебралне мишића
• Смањена покретљивост (хипомобилност) зглоба
• Спондилолистеза
• Компресивни прелом кичме, хипомобилност зглобова (смањена покретљивост)
• Спазам мишића.

Контраиндикације

Тракција се не примењује код;

• тумора,
• инфекција,
• реуматоидног артритиса,
• остеопорозе,
• болесника са акутним повредама и акутним запаљењима,^[7]
• болесника са акутним запаљењима,
• хипермобилности зглобова,
• васкуларних промена,
• фиброзе лумбалне (слабинске) кичме,
• болесника са темпоромандибуларном дисфункцијом,
• ако се симптоми повећавају у току примене тракције или долази до стварања притиска .

Напомене

1. Нуклеус пулпозус је желатинозне централни део интервертебралног диска, који има велики садржај воде и даје му еластичност. Старењем нуклеус је све мање личи желатинози и постаје више фиброзан. Слабљењем фиброзног прстена који се налази на спољном делу интервертебралног диска нуклеус пулпозус може се утиснути између фиброзних влакана прстена и испупчити се, што може довести до иритације околних нерава.

Види још

• Физикална медицина