Trombocitopenija

Trombocitopenija (trombopenija) је smanjenje broja trombocita u krvi ispod 150x10⁹/L (liberalna definicija), čiji je broj, u krvi, u fiziološkim uslovima 150 do 400x10⁹/L- krvi.^[1] Klinički značajno krvarenje se retko javlja ukoliko je broj trombocita iznad 50x10⁹/L, uz napomenu da se pored broja trombocita uvek mora u obzir uzeti i funkcija trombocita.^[2][3] Za razliku od liberalne, restriktivna trombocitopenije karakteriše se brojem trombocita manjim od 100x10⁹/L. Ova vrsta trombocitopenije definisana je u Global Registry of Acute Coronary Events (GRACE) i studijama koje ispituju trombocitopeniju nastalu primenom GPIIb/IIIa antagonista, kao i nekim drugim istraživanjima trombocitopenija u antifosfolipidnom sindromu.6,7,8^[4][5][6]

Trombocitopenija
Latinski	Thrombocytopaenia
Mikroskopski izgled krvi u trombocitopeniji
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	Hematologija Patologija
MKB-10	D69.6, P61.0
MKB-9-CM	287.3, 287.4, 287.5
OMIM	188000 313900
DiseasesDB	27522
MedlinePlus	000586
Patient UK	Trombocitopenija
MeSH	D013921

Oblici trombocitopenije

Prema poreklu trombocitopenija može biti:

• urođena (retko),
• stečena.

Podela stečenih trombocitopenija

Oblici	Uzroci
Pseudotrombocitopenija (Lažna trombocitopenija)	Netačan broj trombocita u krvi , ili laboratorijski artefakt, koji se dešava in vitro, zbog njegove povezanosti sa primenom etilen diamin tetra sirćetne kiseline (EDTA) kao antikoagulansa ili ređe citrata, koji tokom ispitivanja uzorka krvi izazivaju lažnu sliku smanjenog broja cirkulišućih trombocita.[7]
Diluciona trombocitopenija	Kao posledica primen velikih količina produkata krvi bez trombocita i i.v. unosa tečnosti
Distribuciona trombocitopenija	Kao posledica sekvestracija u slezini – hipersplenizam (ciroza jetre sa kongestivnom splenomegalijom, Gaucherova bolest, mijelofibroza sa mijeloidnom metaplazijom itd.)
Pojačana destrukcija trombocita	Neimunološki uzrokovana Diseminovana intravaskularna koagulopatija (DIK) – Trombotična trombocitopenijska purpura (TTP), Hemolitičko uremijski sindrom (HUS) – HELLP-hemoliza,[а] eklampsija – Sepsa i neke sistemske infekcije(hepatitis, infekcija EBV ili CMV,Parvo virus) – Infekcije rikecijama i parazitima(malarija) – Gubitak trombocita naarteficijalnim površinama (CABG, intravaskularni kateteri, IABP, vaskularne proteze) – Urođene i stečene valvularnemane, kardiomiopatije, embolija pluća Imunonološki posredovana Idiopatska trombocitopenijska purpura (ITP) – Bolesti vezivnog tkiva (SLE, vaskulitisi) – Postransfuziona purpura (PTP) – Antifosfolipidni sindrom – Limfoproliferativne bolesti – Hemofagocitni sindrom – Neonatalna aloimuna trombocitopenija – Gestaciona trombocitopenija – Neke infekcije – HIV, rubela, virusni hepatitisi, CMV, Lajmska bolest, H. pylori – Autoimuni poremećaji (tiroiditis, kolitis, sarkoidoza) Imunološki posredovana (lekovi) Kardiološki lekovi - heparin, digoksin, kinidin, lidokain, amiodaron, kaptopril, alpha-metildopa, furosemid, tiazidni diuretici, tiklopidin, spironolakton i dr. Lekovi koji sadrže antimon - retinoidi, jodni kontrast, morfin Antimikrobni i antiinflamatorni lekovi - benzodiazepini, kokain, heroin, antidepresivi, aniepileptici, antihistaminici, H2-antagonisti, derivati sulfonilureje i dr.
Smanjena produkcija trombocita	Supresija koštane srži nutritivni deficit (vitamin B12, folna kiselina, Fe), mijelosupresivni lekovi (hemoterapija, hidroksiurea, INF alfa-2b, tiazidi, preparati estrogena), toksini (kokain, heroin, alkohol), virusne infekcije (Rubeola, CMV, EBV, HIV virus, Parvo B19 virus), infiltracija koštane srži (leukemija, limfomi, metastaze), aplazija koštane srži, insuficijencija bubrega, abnormalnosti koštane srži (mijelodisplazije) i ćelija koje čine stromu koštane srži (osteopetroza, mijelofibroza).
Ostali uzroci	ARDS, masna embolija, pankreatitis, opekotine, hipotermija, hipotiroidizam

Prema patofiziološkom mehanizmu,^[5][4] trombocitopenije mogu biti:

• primarne, ako je trombocitopenija glavni poremećaj,
• sekundarne, kada je trombocitopenija propratna pojava uz neku drugu bolest,

Prema smanjenju broja trombocita trombocitopenija može biti;

• laka (blaga), ako je broj trombocita od 100 do 150x10⁹/L,
• umerena, ako je broj trombocita od 50 do 100x10⁹/L,
• teška ako je broj trombocita od 20–50x10⁹/L,
• izražena ako je broj trombocita manji od 20x10⁹/L.

Klinička slika

Trombocitopenija obično nema simptome i otkriva se rutinskom laboratorijskim pregledmom kompletne krvne slika. Neke osobe sa trombocitopenijom mogu imati spoljašnja krvarenja, kao što su krvrenje iz nosa ili krvarenje iz desni . Neke žene mogu imati jače ili duže menstruacije ili obilno krvrenje. Modrice, posebno purpura na podlakticama i petehije na stopalima, nogama i sluzokožama, mogu biti uzrokovane spontanim krvarenjem ispod kože.

Osoba sa ovom bolešću može se takođe žaliti na malaksalost, umor i opštu slabost (sa ili bez pratećeg gubitka krvi).

Stečena trombocitopenija može biti povezana i sa upotrebom određenih lekova. Kod odraslih osoba mogu se javiti velike, krvlju ispunjene bule u ustima. Ako je broj trombocita između 30.000 i 50.000/mL, može se očekivati pojava modrice sa manjom traumom, a ko je taj broj između 15.000 i 30.000/mL, javljaju se spontane modrice (uglavnom na rukama i nogama.

Napomene

1. HELLP – hemolysis, elevated liver enzymes, low platelets-varijanta teškog oblika preeklampsije, koji se nekada može komplikovati plućnim edemom, šokom, ARDS-om, cerebrovaskularnim akcidentom, akutnom bubrežnom insuficijencijom