Туретов синдром

Туретов синдром је чест неуроразвојни поремећај који настаје у дјетињству,^[3] којег карактеришу вишеструки моторни тикови и најмање један вокални тик. Ти тикови могу се привремено сузбити и обично им претходи нежељени порив или осјећај у погођеним мишићима. Неки уобичајени тикови су трептање, кашаљ, чишћење грла, њушкање и покрети лица. ^[4]Туретов синдром не утиче негативно на интелигенцију или животни вијек.

Туретов синдром
Синоними	Туретов поремећај
Жорж Жил де ла Турет (1857—1904), француски неуролог по коме је назван Туретов синдром
Специјалности	Педијатрија, неурологија
Симптоми	Тикови[1]
Време појаве	Обично у дјетињству[1]
Трајање	Дугорочно[2]
Узроци	Генетика са утицајем средине[2]
Дијагностички метод	Заснована на историји и симптомима[1]
Лекови	Углавном не постоје, повремено антипсихотици и норадеренергици[1]
Фреквенција	Око 1%[1]

Иако је тачан узрок непознат, вјерује се да укључује комбинацију генетских и фактора околине. Не постоје одређени тестови за дијагнозу Туретовог синдрома; није увијек тачно идентификован јер је већина случајева блага и озбиљност тикова смањује се код већине дјеце током проласка кроз адолесценцију. Екстремни Туретови синдроми у одраслој доби, иако сензационализовани у медијима, су ријеткост.

У већини случајева лијекови за тикове нису потребни. Едукација је важан дио било којег плана лијечења, а само објашњење и увјеравање су довољан третман. Многи појединци с Туретовим синдромом нису дијагностификовани или никада не траже медицинску помоћ. Међу онима који су виђени у специјалним клиникама, хиперкинетички поремећај и опсесивно-компулзивни поремећај присутни су у већој стопи. Ове дијагнозе које се јављају често узрокују више оштећења појединца него тикови; стога је важно правилно идентификовати придружена стања и лијечити их.^[5]

Око 1% дјеце и адолесцената у школском узрасту има Туретов синдром. Некада се сматрао ријетким и бизарним синдромом, најчешће повезаним с копролалијом, али овај симптом је присутан у само малој мањини људи са Туретовим синдромом.^[6] Овом стању име је дао Жан-Мартен Шарко (1825—1893) у по француском љекару и неурологу Жоржу Жилу де ла Турету, који је објавио извјештај о девет пацијената са Туретовим синдромом 1885. године.